За разлику од осталог света, Црногорци су се радовали сушним годинама у којима не роди жито! Не залуд: то је значило да се не мора тежачки тешко радити о жетви – а жито за васцелу Црну Гору даће ”мајчица Русија”, те неће бити глади…
Тачно тако: успели су да дезавуишу и изреку ”Ко ради, не боји се глади”… И не само то: данас негирају и да су објавили рат Јапану у савезништву са Русијом која је за њих, пре тога, осим поклањајући жито у неродним годинама, на почетку прошлог века учинили много тога…
Руси су Црној Гори дали комплетно наоружање и опрему за војску; у парама дали за издржавање два батаљона ”стајаће војске”; сносили готово све трошкове релетивно скупог Двора Црне Горе; плаћали све трошкове црногорских посланстава; издржавали две школе – Богословско учитељске и Девојачког института; руска Црква и народ значајно помагали црногорску Митрополију одеждама, књигама и прилозима за обнову и градњу храмова…
А онда су им, све то, уредно и наплатили почетком овог века, продајући им земљу и куће у приморју по двоструко вишим ценама од тржишних или оних које су примењивали рема припадницима других народа. О томе сведочи новинар Олег Васиљев који је, како прича за ”Политику”, продао стан у предграђу Москве и купио омалену кућу у залеђу Сутомора:
- Стигавши из Русије, био сам надахнут Црном Гором, верујући да долазим у братску земљу у којој нећу имати проблем са припадношћу. Почетна еуфорија брзо је спласнула, јер сам увидео да су цене некретнина два пута веће за Русе… На сваком кораку Црногорци нас доживљавају као покретне торбице са новцем. Многи моји сународници уложили су новац у цногорску привреду, купили КАП, никшићку железару и многе друге посрнуле фирме. Уредно су измиривали пореске и друге обавезе… Од оног почетног ”добро дошли”, прешли смо у ”дајте новац и идите у своју земљу, ово је наша земља…” Сада у црногорској штампи свакодневн читамо о ”прљавом руском новцу”, ”прању пара”, ”Руси долазе као освајачи…” Црногорци заборављају да их је НАТО, пре само 15 година, бомбардовао и трче му у загрљај! Поврх свега, Црна Гора увела је санкције Русији и отворено се сврстала међу непријтеље Русије! Црногорска власт увела је и дискриминаторску препреку: ми који живимо на купљеној имовини у Црној Гори већ годинама – морамо сваког месеца да напустимо Црну Гору и да се вратимо, како би обновили једномесечну визу… Украјинци, истовремено, не морају!
Тужна страна ове приче још није завршена: у току је међународна арбитража у вези са Комбинатом алуминијума из Подгорице. Руски власник тражи милијарду евра одштете! Председник Европске комисије, Жан Клод Јункер, схватио је руске аргументе много озбиљније него Црногорци, чијој је влади поручио да што пре пронађу одрживо решење или одоше у банкрот, јер ће Руси налатити ту једну милијарду, а то је трећина црногорског бруто друштвеног производа…
- Виђу, да ти речем, није то ништа, на љето ћемо ми то ионако узети од рускијег туриста… – лаконски доживљавају ”монтенегрини” претњу банкротом, али – да ли ће?
У ово доба године, када Црногорци напрасно заволе Русе, обично је Русима већ продата једна трећина капацитета на 120 дана. Уочи ове сезоне – Руси још нису купили ниједан аранжман на тај период! Црногорска врхушка забринутим хотелијерима и власницима приватних лежаја – нагло повећани крвни притисак снижавају тврдњама ”да је то због рата у Украјини, због пада вредности рубље…”
Ни речју, наравно, не помињу санкције које су увели Русима, као могући повод пропасти сезоне.
Та врхушка, у чијем се новом црногорском речнику Русима изговорено ”њет” у црногорском преводу пред Американцима обавезно изговара као ”yes”, одбила је молбу Руске ратне морнарице да луке Бар и Котор користи ”у случају нужде” – за хитне поправке, набавку воде, хране и лекова!
Амерички разарач с навођеним пројектилима пре два дана пристао је у барској луци ”у склопу црногорско-америчке сарадње у области безбедности”…
И остаће ту, вероватно, до завршетка српско-руских ваздушних вежби над небом Србије…
За толику количину вероломства полиграфи још нису измишљени…
Радије бих на полиграфу видео Ђорђију, супругу Светозара Маровића, која је 1998.године на рачун прилично промискуитетне швајцарске банке HSBC положила 3,8 милиона долара, које она и њен супруг никада нису пријавили да поседују, што је била Маровићева законска обавеза… Откуда таква информација (на три стране!), у ово доба године, у сред ”лова на руске туристе”? Објавио је ”Службени гласник” SAD, ”Newsweek” издање на српском језику, да би могли да прочитају и разумеју и Црногорци… Случајно?
Нимало, то ”рогоња” долази по своје.
Односно, долази код своијех…. Овога ће љета Мило бити домаћин ”коме треба да буде” или га неће…. или ће и њега бити у Њусвику!