ТЕШКО СЕ ДИШЕ: Највеће невоље с ваздухом имају Ужице, Ваљево и Лозница
Фото: Политика
У Србији је у последњих десетак година у области заштите животне средине донето безмало 40 закона. Што се тиче законодавства, дакле, не стојимо тако лоше. Међутим, стојимо лоше кад је у питању примена тих закона. Из њиховог непримењивања проистичу сви еколошки проблеми у којима се налазимо. А највећи такав данас у Србији јесу девастиране јавне површине. Наше реке, језера, саобраћајнице, наша села су практично затрпани комуналним отпадом. Ту се праве извесни напреци, чине продори, али нису довољни.
Овим речима проф. др Бранимир Јованчићевић, декан Хемијског факултета у Београду, говорио је у Ужицу, свом завичају, о еколошким приликама код нас. Овде је одржан округли сто „Стање животне средине у ужичким школама”, с намером да просветари, вртићи, градске власти уз стручну помоћ Јованчићевића учине искорак у односу најмлађих Ужичана према животној средини. Да нови нараштаји у граду пуном еколошких проблема (невоље с водоснабдевањем, загађен ваздух зими и других) од малих ногу схватају значај екологије и здравог живљења.
Професор Јованчићевић је у свету признат стручњак у овој области. Хемичар по струци, у Немачкој је завршио постдокторске студије као Хумболтов стипендиста. Члан је научног одбора Европске асоцијације за хемију животне средине, сарађује са иностраним институцијама. Последњих шест година декан је Хемијског факултета у Београду. Бави се превасходно органском геохемијом, као и хемијом животне средине. Током јула боравио је у Јапану у оквиру једног пројекта и упознао се с високим еколошким стандардима заступљеним у тој земљи. Посвећен је, како каже, животној средини са жељом да наша држава, па и град Ужице буду здрави. Али стање у тој области код нас није добро.
– Кад говоримо о животној средини мисли се на квалитет воде, ваздуха и земљишта. Ужице је имало проблем с пијаћом водом, као последицу лошег односа према животној средини деценијама, и решава га према могућностима. Он, међутим, није само проблем Ужица. Овде се једино показао, али ни однос житеља других средина у Србији према водоакумулацијама није бољи – истиче Јованчићевић и наставља:
– Кад је у питању ваздух, највеће проблеме имају Ужице, Ваљево, Лозница и други котлински градови где је концентрација загађујућих супстанци зими екстремно висока. Постоје значајни проблеми и са квалитетом земљишта. Навешћу супротан пример: у Немачкој је и у сопственом дворишту строго забрањено прање аутомобила детерџентом, ризикујете да будете осуђени на затворску казну. И то због нарушавања односа азота и фосфора, који онда проузрокује поремећај еко-хемијских равнотежа.
Декан Хемијског факултета напомиње да је ужички искорак ка младима осмишљен да би се кренуло од основе, вртића и школа. А образовање на универзитетском нивоу треба да произведе стручњака о животној средини.
– Прво је можда значајније, али ни стручњака немамо довољно. Ако знамо да је 30 процената свих проблема које Србија има да би ушла у ЕУ из области животне средине, онда је јасно да је број стручњака за решавање тих проблема мали. Нису лоши студијски програми на нашим универзитетима, али не производе довољно стручњака за ову комплексну област.
По њему, добро је да Ужице буде покретач тих позитивних промена у Србији будући да је ово туристички крај.
– Имамо предлоге и идеје да бисмо позитивне резултате овде осетили већ до Нове године. С просветарима смо се договорили да се у кратким роковима предузимају конкретне активности у школама, вртићима, граду, да о постигнутим резултатима градску управу редовно извештавају – додао је.
Јованчићевић истиче пример Јапана, као земље која је по односу према животној средини данас сигурно прва у свету.
– У Јапану се 50 одсто свих школских програма у основним и средњим школама односи на животну средину, а половина на све остало. Од вртића па надаље деца се о њој образују, она живе с њом и схватају да им је најзначајније каква ће им бити животна средина. Немогуће је у било ком граду у Јапану видети папир на улици. Та свест, грађена вековима у земљи где на невеликој површини живи 130 милиона становника, кулминирала је у последње три-четири деценије.
За Србију је поређење с Јапаном у том погледу непримерено. – Ми треба да се упоредимо са земљама у окружењу. А ту смо при дну. Испред нас су не само Мађарска, Хрватска и Румунија већ и други: напредак су направиле Црна Гора и БиХ. Република Српска је у неупоредиво бољем стању од нас, не рачунајући неке друге аспекте загађења од НАТО бомбардовања – навео је у Ужицу декан Хемијског факултета.
