АПЕЛ НАУЧНИКА: Постоји опасност да подземне воде бисерно вредног Лелићког карста буду загађене и трајно уништене
Фото: Политика/Б. Нововић
Хоће ли наука и струка надгорњати политику и свезналице опште праксе?! С обзиром на то да пробно пуњење акумулације „Ровни” код Ваљева још није почело, за тако нешто има шанси. Уздајући се у стручност и ауторитет људи који су на адресу Скупштине града Ваљева и свих одборника упутили писмени предлог за покретање иницијативе за ревизију актуелног пројекта акумулације, очекивања су да тај на одређен начин апел науке неће бити згужван и бачен у корпу за безвредне папире.
Куражи и то да су у његовом потпису имена шест доктора наука и професора на Рударско-геолошког факултета из Београда, са др Иваном Обрадовићем, деканом, и др Душаном Пломочићем, шефом Департмана за хидрогеологију, на челу.
У свом мишљењу због чега треба приступити ревизији одређених позиција на објекту акумулације, а пре свега смањењу воденог стуба са коте 360 на максималну 333 метра, професори су навели неколико објективних разлога који такву интервенцију оправдавају. Тако је првобитно предвиђено да акумулација до 2021. године водом снабдева Ваљево, Лајковац, Мионицу, Уб и Лазаревац као и будућу Термоелектрану „Колубара Б”, и да је за то потребно 1.800 литара воде у секунди. Међутим, струка је анализом утврдила да су реалне потребе од 550 до 600 литара у секунди, што је чак три пута мање од предвиђеног. Када је у питању Термоелектрана у Каленићу код Уба њена будућност је до даљег неизвесна.
И када се ради о највећем потрошачу граду Ваљеву потребе су, само у односу на три кључна извора Градац, Пакље и Илиџу, увећане за 70 одсто, али и да сви окрећу главу када се помене губитак у мрежи од невероватних 57 процената. Струка је утврдила да у подземљу ваљевског краја има 925 литара у секунди изванредне пијаће воде, што је за око 60 одсто више од потреба свих наведених општина које су дале сагласност за прикључак на водоснабдевање са акумулације „Ровни”. Уз све ово струка је упозорила и на податак да овакве акумулације имају животни век од 35 до 40 година, као и да је њихово накнадно одржавање врло скупо и без значајнијих ефеката. Врх професорског упозорења је усмерен према издану Лелићког карста који представља есенцијални ресурс за тренутно и будуће водоснабдевање Ваљева и околине. У случају да кота воденог стуба не буде задржана на висини од 333 метра, наглашавају, више је него извесно да ће на овом иначе кречњачком и порозном терену доћи до озбиљног па и трајног загађења подземних вода и извора.
На последњој седници градске скупштине допис професора са Рударско-геолошког факултета није разматран јер је речено да он заслужује да му се на једном од наредних заседања уприличи пуна пажња. Тачније да буде једина тачка дневног реда. Таквих обећања до сада је било више, али у међувремену увек је искрсавало нешто ’прече’. Међутим, на седници су представници ЈП ’Колубара’, које газдује Регионалним водопривредним системом Ровни, обавестили одборнике и јавност да се сличном ревизијом, у вези са евентуалним пројектовањем пројекта овог објекта, бави и државна комисија баз давања података ко је чини и када ће се огласити са својим ставом и оценом.
Иначе, највише буре у јавности када је у питању, без сумње једна изузетно велика и скупа инвестиција у којој је до сада потрошено преко 90 милиона евра, скренула је са околностима о потапањем цркве Грачанице из 13. века. У више наврата верници и грађани протестима су указивали да је не само непримерено, већ и крајње дрско да се без икаквог реалног оправдања један вредни и врло ретки споменик културе и српске духовности сахрањује под воду због нечијих раскалашних пројеката.
Акумулација „Ровни”, са браном висине 75 метара, налази се на реци Јабланици, 13 километара узводно од Ваљева. Површина будућег језера је нешто већа од пет квадратних километара и у њему ће се налазити око 50 милиона кубних метара воде. На брани је предвиђена и изградња мини-централе и још неколико других садржаја. Посебна улога овог објекта, како истичу његови градитељи, јесте код регулисања бујичних вода. По њима нема ни једну лошу особину и поодавно носи епитет такозване капиталне водопривредне инвестиције.
