На најсевернијој тачки јужног леденог континента Антарктика, недавно је измерена највиша температура у историји – пријатних 17 и по степени Целзијуса! Климатолози кажу да је то последица глобалног загревања и да се Антарктик непрекидно загрева, око три степена Целзијуса у последњих пола века. Штавише, нове студије показују и да сваке године Антарктик губи око 310 километара кубних леда, што би могло да узрокује опасно подизање нивоа мора.
Ни на супротном земљином полу, на Арктику, „стање“ није ништа боље. По речима Јасминке Смаилагић, начелника Центра за климатске промене Србије и југоисточне Европе РХМЗ, врло је вероватно да ће ледени покривач на Арктичком океану наставити да се смањује и истањује као и да ће се пролећни снежни покривач северне хемисфере смањивати како глобалне средње температуре буду расле током 21. века. С правом се зато све чешће чује питање колико може да се подигне ниво Светског мора и који делови света су најугроженији.
– Глобално отопљење је реално и у неким деловима света се дешава брже него у другим – каже Смаилагићева. – Уколико Земља настави да се загрева овом брзином ниво мора до краја 21. века биће повишен за метар, а у неким деловима света и до драматичних три метра! А, ако се ниво мора у следећем периоду буде подизао процењеном брзином, последице ће за многе земље бити катастрофалне.
Како наша саговорница каже, уколико се ниво мора буде подизао овом брзином, највећи део Флориде, заједно са милионским градом Мајамијем, до 2100. године, биће потпуно потопљен!
– До ког нивоа ће се Светско море подићи и да ли ће се загревање Земље наставити у годинама које долазе у овом тренутку нико са сигурношћу не може рећи. Предвиђа се да ће температура Антарктика у наредних 50 година споро да расте. Очекује се да ће се свако повећање стопе топљења леда барем делимично надокнадити повећаним снежних падавина које настану као резултат загревања – објашњава Смаилагићева.
Она, ипак, наглашава да су последице топљења ледника, пре свега, губитак залиха слатке воде као и распадање морских струја, подизање нивоа мора и губитак поларних станишта.
– Неконтролисано загревање атмосфере може имати несагледиве последице по човечанство. А, у највидљивије ефекте глобалног загревања убрајају се све чешће појаве јачих урагана и олуја као учесталију појаву поплава и суше у различитим регионима света – каже наша саговорница.
– Наша земља такође „осећа“ последице климатских промена које су изазване глобалним загревањем – каже Јасминка Смаилагић.
– Према неким пројекцијама, климатске особине карактеристичне за подручје Грчке померале би се ка северу, па би у нашој земљи и региону био тип сувље и топлије северномедитеранске климе. Такви климатски услови би за многе делатности били неповољнији у односу на садашње.
Рекордно висока температура на Антарктику од 17 и по степени Целзијуса, измерена је у уторак 24. марта, док је претходног понедељка било 17,4 степена. Пре ове, највиша температура на Антарктику измерена је 24. априла 1961. године и износила је 17,1 степен Целзијуса.
Тагови: Антарктик, Глобално отопљавање, Море, Флорида