ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ У АНДРИЋГРАДУ: Миловану Данојлићу уручена Велика награда „Иво Андрић“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Миловану Данојлићу, великом српском приповедачу, романсијеру, песнику, есејисти и преводиоцу данас је, на Видовдан, на свечаности у Андрићграду уручена Велика награда „Иво Андрић“ за целокупан стваралачки опус. Данојлићу је награду уручио Емир Кустурица, идејни творац и градитељ Андрићграда који је подсетио да су управо на данашњи дан, уз звуке симфонијског оркестра и хук булдожера пре тачно десет година почели радови на изградњи Андрићграда, а да је овај јединствени градитељски подухват отворен 2014. године, такође на Видовдан.

– Помало је таквих подвижника у језику, вишеструко обдарених и разноврсно остварених песника, прозних писаца, есејиста, преводилаца и публициста као што је Милован Данојлић. Он је свој високи и разбокорени књижевни дар објединио с најбољим, и све ређим, врлинама свог народа, с плодном радиношћу, истрајношћу и строгошћу према себи – стоји поред осталог у образложењу жирија ове награде којим је председавао др Јован Делић а чији су чланови били Мухарем Баздуљ и Желидраг Никчевић.

– За нас који смо се књижевним радом почињали бавити средином 20. века Иво Андрић је био мера одговорности, тј. одговорног односа према овом тешком послу који много, много тражи а никоме ништа унапред не обећава – рекао је захваљујући на награди Данојлић.

Фото: З. Шапоњић

Он је у свом обраћају подсетио на дане дружења са великим Ивом Андрићем у Београду.

– Да, познавао сам га и био сам срећан кад бисмо у шетњама градом разменили покоју мисао, запажање, утисак о људима и текућим појавама. Чини ми се да ми је био чак и наклоњен већ и зато што је у мени осећао пажљивог и пријемчивог слушаоца. Понешто од онога што ми је рекао ја сам и забележио у хроникама, записима и сећањима. Његова мудра упозорења су веома утицала на мој интелектуални развој, утолико пре што су савети били сасвим ненаметљиви, успутни, природни и опет, назаборавни и оно најважније што нам је оставио јесте – синовска љубав према језику, језику јужних Словена у његовој вуковској варијанти – рекао је Данојлић.

– Ово признање чији је духовни покровитељ писац Моста на Жепи, а извршилац наш највећи редитељ примам као његово посмртно охрабрење. Охрабрење у осамљеничком, пустоловном послу којим се и даље помало бавим. Моја топла захвалност онима који су ме издвојили међу толико других заслужних књижевних стваралаца и учврстили везу са великим писцем чије дело траје као и овај мост на Дрини у чијој је близини сазидан овај чудесни пишћев град – заључио је Данојлић.

Фото: Н. Јанковић

Додели награде присуствовао је данас у Андрићграду и Милорад Додик, председник Председништва БиХ који је подсетио на дане када је почињала изградња Андрићграда.

– Делим део импресија мог пријатеља Емира о изградњи овог заиста импозантног и лијепог града. Сећам се саме идеје, када ми је причао да Вишеград заслужује да има нешто овако јер је подарио писца који је овде одрастао и са ових простора добио Нобелову награду, човек који несумљиво најбоље објашњавао ово што јесте данас и што се данас може најбоље разумети, односе у Босни и Херцеговини. Подржао сам га зато што сам му веровао и зато што сам уверен да он ради сјајне ствари и да ће то само по себи бити сјајно. Сада видим, као и многи од нас смртника који са тим замислима увек имају неки проблем, колико је он тада био у праву. Овде се увек добро осећам и овде увек желим да будем. Данас на Видовдан желим да кажем да смо те 2014. године имали овде једну ванвременску причу, на празник који је нас Србе спојио у једној вертикали још од 1389. године до данас на разне начине, кроз победе и велике поразе али учинио да Срби у тој једној вертикали покажу свој јасан национални и народни идентитет народа који се бори, и који се борио за слободу, који је увек слободу делио са другима и народа који је можда могао мало мање да буде горопадан па да не стаје кроз историју пред најјаче, можда би прошао боље, али, не био био овај народ који је данас – рекао је Додик.

Фото: Н. Јанковић

На време почетка градње Андрићграда подсетио је и Емир Кустурица:

-Био је то, рекао бих и авантуристички потхват да на делу земље који спаја Дрину и Рзав настане дело које ће после тога бити домаћин највећим писцима света и које ће својим културним програмима оживети идеју о Видовдану. Бели Вид како је Свети Вид назван раније је западног порекла, али је на Западу престао да се слави а ми смо ту славу прихватили као судбину – рекао је Кустурица.

Искра

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.