АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: Предавање „Сеобе Словена и одређивање сродства укрштањем архивске грађе и ДНК анализе”
Др Владан Чокић, научни саветник Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду, одржаће у недјељу, 27. јуна, у 19 часова у Андрићевом институту предавање под називом „Сеобе Словена и одређивање сродства укрштањем архивске грађе и ДНК анализе”.
Упоредним коришћењем архивске грађе и генетичке генеaлогије отворена је нова могућност за демографско и етнолошко истраживање становништва. Коришћени су пописи из османских архива од 15. до 18. века, аустријски пописи из прве половине 18. века, чибучки и арачки тефтери из прве половине 19. века, пописи становништва из друге половине 19. века, као и црквене матичне књиге од 1837. године до половине 20. века. Прикупљено је близу 200 узорака за ДНК анализе мушког Y хромозома од чланова фамилија на основу родослова. Коришћењем Y-STR сетова маркера одређено је патернално сродство и дефинисане хаплогрупе братстава. Популационом генетиком је потврђена претежна заступљеност хаплогрупa: 40.2% I2a, 26.3% R1a и 14.5% R1b код 179 обухваћених фамилија (у оквиру 19 братстава) на подручју Шумадије, што је изнад просека за дате хаплогрупе на државном нивоу. Ови резултати поуздано откривају да су испитиване фамилије које носе различито презиме, из исте географске области, патернално повезане са постојаним генским мутацијама од заједничког претка братства. Генеалошка стабла пружају несвакидашњу могућност праћења стопе генских мутација према годишту предака до 12 колена (генерација) уназад до заједничког претка (рођеног око 1700. године). Утврђена је сродност између фамилија и направљена генетичка пројекција заједничког претка потврђена архивском грађом. Дефинисане хаплогрупе испитиване популације су упоређиване са заступљеношћу хаплогрупа у Србији, Балкану и Европи, са нагласком на словенске земље и некадашње присуство Словена у околним земљама. Приказано је досељавање Словена у Европу и на Балкан, као и сеобе кроз праћење хаплогрупа које чине базу становништва са тек накнадним националним значајем као социолошком а не генетичком појавом.
Доктор медицине и доктор медицинских наука Владан Чокић је научни саветник Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду, где је руководилац лабораторије за молекуларну онкологију. Рођен је 1971. године у Београду. Магистрирао је на медицинској генетици и докторирао на хематологији Медицинског факултета Универзитета у Београду. Последипломске студије обавио је на Националним институтима за здравље у Америци (1999–2004). Специјалиста је интерне медицине. Аутор је више научних радова у врхунским међународним часописима, као и неколико књига из области хематологије и генетичке генеологије. Предавач јр по позиву на више домаћих и међународних скупова, као и универзитета. Руководилац је националних пројеката Министарства просвете, науке и технолошког развоја (2011–2019) и Фонда за науку (2021–2022) Републике Србије. Ванредни је члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 2016. године.
