СТАНДАРДИ ЕУ: Прете нам европске таксе, струја би могла драматично да поскупи

АКО нам Европа наметне таксе на емисије угљен-диоксида (CO2), које се плаћају на производњу електричне енергије из угља, потрошачи Западног Балкана би могли да очекују драстично поскупљење струје. Уз губитке на мрежи, који у нашем региону износе и до 16 одсто, киловати би могли да буду скупљи и до чак 30 одсто.

То се у четвртак чуло на Међународној стручној конференцији „Електроенергетика у региону – развој тржишта“, коју су организовали „Балканмагазин“ и „Електопривреда Србије“.

Према речима Јасмине Трхуљ, представнице Секретаријата Енергетске заједнице југоисточне Европе, цена права на емисију угљен-диоксида из термоелектрана на европском тржишту последњих месеци убрзано расте. Како је рекла, за емисију једног килограма CO2 из термоелектрана сада треба платити од 22 до 24 евра.

– По том питању тренутно не постоји временски рок – рекла је Трхуљева. – У току је израда студије за субвенције у сектору угља, и са њом Енергетска заједница жели да почне разговоре на ту тему.

Да се о новим трошковима за произвођаче електричне енергије из угља шушка, потврдио је у четвртак и Давид Жарковић, директор Сектора за трговину на слободном тржишту ЕПС-а.

– Чујемо да има шумова да се земљама Западног Балкана уведу таксе за произвођаче електричне енергије због емисија угљен-диоксида – рекао је Жарковић. – Ми сигурно нећемо ући у CO2 механизам, али замислите удар на цену од 24 евра по мегават-сату, то би био велики пораст.

Он је прецизирао да се о увођењу таксе на емисије CO2 прича, али да се не зна да ли ће се то и догодити.

На Западном Балкану, Србија има најнижу цену струје у региону, док Бугарска има најповољнију цену међу земљама ЕУ. На цену електричне енергије на Старом континенту, како се чуло, све више утицаја имају таксе и намети који се намећу произвођачима струје. Све мање на струју утиче прозводна цена, али се наметима за киловате из обновљивих извора енергије и еколошким таксама цена стално надограђује.

КО ГУБИ, А КО ДОБИЈА

ИНТЕГРАЦИЈА тржишта електричне енергије ЕУ није донела повољније цене за домаћинства. На питање шта конкретно потрошачима нашег региона значи интеграција тржишта струје Западног Балкана, Јасмина Трхуљ одговара:

– У Аустрији ја струју плаћам 20 евра месечно, док ме интеренет и ТВ коштају 35 евра. Моји родитељи у Београду струју плаћају 30 евра, а цене су много повољније. Ја много штедим енергију, као и читава Европа. Ниске цене струје у Србији иду на рачун будућих генерација, јер са њима нема одрживог развоја. Бенефите од интегрисаног тржишта имаће будуће генерације. А последица слабе интеграције тржишта струје у региону је годишњи губитак од око 16 милиона евра.