Према плану да Северни морски пут уопште заживи као рута за трговину између Азије и Европе, аналитичари тврде да је потребно повећати промет терета до 80 милиона тона годишње. У те сврхе ће из руског државног буџета бити издвојено нешто више од 300 милијарди рубаља (4,6 милијарди долара), док ће остатак средстава финансирати друге државне компаније које су укључене у овај пројекат.

Пре свега су то руска државна нуклеарна корпорација „Росатом“, која је уједно и инфраструктурни „оператор“ Северног морског пута, која би требало да издвоји 173,1 милијарду рубаља, затим Федерална агенција за морски и речни саобраћај „Росморечфлот“ – 226,5 милијарди, док ће 235,9 милијарди рубаља бити издвојено за спајање железнице, а 169,6 милијарди за изградњу неопходних лучних хабова.

У та средства улази, између осталог, и изградња нуклеарних ледоломаца, као и неколико на мешовити погон, изградња терминала за компресовање природног гаса „Утрењи“, затим успостављање глобалног поморског система за комуникацију, као и модернизација базе, где ће бити распоређена спасилачка флота, као и техничке службе за све ванредне ситуације.

Имајући у виду да је руска економија веома оријентисана на енергетику, односно нафту и гас, као и да се значајан део буџета пуни управо захваљујући овим браншама, Арктик за Русију игра веома важну улогу, за Спутњик објашњава Григориј Добромелов, члан организационог комитета Арктичког форума.

Када је реч о гасу, Северни морски пут омогућава да се значајно скрати време, али и умање трошкови приликом транспорта плавог енергента у компресованом виду, са тренутних 36 на 19 дана, будући да се сада тај транспорт одвија кроз Суецки канал. Примера ради, пут од Владивостока до Санкт Петербурга Северним морским путем износи 14.000 километара, а преко Суецког канала 23.000.

Поред гаса, зона изнад Арктичког поларног круга за Русију представља главну базу за експлоатацију и руда и минерала — тамо се налази 95 одсто руског никла и кобалта, преко 80 процената гаса, 25 одсто нафте и 60 процената бакра.

Када је реч о другим земљама које би биле потенцијални корисници овог морског пута, пре свега треба споменути Кину. Тамошњи стручњаци оцењују да би транспорт Северним морским путем умањио цену кинеске робе извезене у Европу дупло, а утолико мањи би били и трошкови испоруке.

Треба напоменути и да се значајна ствар догодила прошле године, када је данска компанија и светски лидер у превозу робе „Маерск лајн“ послала пробни брод Северним морским путем. Тада је руски председник Владимир Путин рекао да је та пловидба окренула нову страницу у историји морске пловидбе, будући да је тај пример послужио да се оправда безбедност и ефикасност руског Арктика.

Међутим, главни недостаци Северног морског пута су сурови природни услови, јер се пловидба већим делом године остварује уз помоћ ледоломаца којих тренутно нема довољно. Данас је у оптицају осам ледоломаца — четири нуклеарна („50 година победе“, „Јамал“, „Тајмир“ и „Вајгач“), као и четири на мешовити погон („Адмирал Макаров“, „Красин“, „Капетан Хлебников“ и „Капетан Драњицин“).

Војни аналитичар Владислав Шуригин појашњава да је при садашњим климатским условима пловидба Северним морским путем могућа и исплатива искључиво у случају када бродови пролазе у виду каравана, с обзиром да је већи део времена пут прекривен дебелим слојем леда. Свега два или највише три месеца бродови овом рутом могу да пролазе без помоћи ледоломаца, додаје.

Шуригин истиче и да Русија у глобалним размерама тренутно има највећу флоту ледоломаца на свету. „У току је изградња пет тешких атомских ледоломаца типа ’Сибир‘, почиње се са изградњом суперледоломца ’Лидер‘, који ће током читаве године моћи да дроби лед, ма колико он био дебео, чак и у условима најтеже зиме. Осим тога, Русији је потребно и десетак ледоломаца који нису на нуклеарни погон, а који би могли да раде у лукама или да обезбеђују мањи транзит“, додаје.

Упитан да ли Русија има капацитета да изнесе овај позамашан пројекат, Добромелов тврди „и те како“, будући да се на овоме заснива целокупна стратегија развоја Северног морског пута, како би Русија била у могућности да самостално оствари пловидбу, али и због чињенице да за сада ниједна друга држава на свету нема капацитете попут руских.

Иначе, поређења ради, преко Суецког канала данас се превози преко милијарду тона робе годишње, док преко Северног морског пута та бројка износи свега 200.000 тона. Такође, број бродова који годишње прође Северним морским путем једнак је броју пловила који кроз Суецки канал прође за свега један дан.