Наше сећање на Јасеновац не сме да буде засновано на вишедеценијском трвењу око броја жртава.Сећање није ни математичко ни политичко. Оно је пре свега људско. Жртве не смеју да раздвајају будуће генерације, рекао је Вучић.
„Јасеновац је најстрашније стратише и својеврсни понор људске врсте, али је на нама да премостимо тај понор искреним праштрањем“, казао је данас премијер Србије Александар Вучић рекавши да је то потез који захтева свест, али и храбар потез који морамо учинити сви заједно.
Како је навео, у овој плодној равници, убрзо по формирању усташке Независне државе Хрватске, успостављен је највећи логор смрти, који је уједно био и један од највећих у Европи, где је вршено систематско ликвидирање цивила, а страдалници су били криви само зато што су Срби, Јевреји, Роми и они који нису желели да служе усташким и окупационим снагама.
„Овде је мрачна страна људске врсте исписала своје најстрашније стране“, нагласио је Вучић додајући да су ту покушали да истребе Србе, да затру наше ћирилично писмо, наше семе, без милости и гриже савети. Како је навео, када је долазио на ово стратиште није знао шта да ради, да ли да ћути, пошто смрт ћути, а велики број жртава захтева вечну тишину; да ли да вришти, зато што сваки злочин вришти, а оволики злочин тражи да вришти читав свет; или да плаче, јер су нестали многи, међу њима 20.000 деце, који нису могли да се радују свом детињству и умрли су у пакленим мукама.
Јасеновац је место нашег највећег страдања, али и постојања, казао је премијер и додао да су нас овде скупљали да нас униште, а мида ћемо се скупљати да живимо и да више никада не дозволимо да нас убијају. О обиму злочина говори чињеница да се и 70 година од пробоја заточеника обављају истраживања, идентификују жртве, јер хиљаде породица не постоје на списковима, а на нама је да не дозволимо да се забораве.
„Не смемо и нећемо да дозволимо да нас понижавају говорећи како многи који су убијени у ствари нису ни живели. Сукобе 90-тих немогуће је разумети без схватања значења речи Јасеновац, дубине бола и патње српског народа, колективног страха од истребљења западно од реке Дрине. Наше сећање није математичко ни политичко, већ људско, засновано на исконској потреби да се саосећа са онима над којима се врши насиље, посебно овако страшно“, поручио је Вучић.
„Наше сећање на Јасеновац не сме да буде засновано на вишедеценијском трвењу око броја жртава. Сећање није ни математичко ни политичко. Оно је пре свега људско“, рекао је Вучић. Жртве Јасеновца не смеју, како је рекао, да раздвајају будуће генерације.
„Страшно је ово место. Успомене су страшне. Мржња која је направила Јасеновац и Градину је страшна. Чак и опростити овде је страшно“, рекао је Вучић, и додао: „Две су ствари које можемо да урадимо. Најпре да подигнемо главу, да одамо почаст и покажемо да се и сами кајемо . После тога да погнемо главу, и да кажемо: ви крвници урадили сте свој посао , али слабо. Ми смо опстали, остали, живимо – живи Србија, живи Српска“.
Тишина се најгласније чује у Јасеновцу, поручио је премијер Србије Александар Вучић.
„Ево нас са обе стране Дрине и немамо намеру да одемо било где, немамо намеру да се склонимо. Никада нећемо да нестанемо. Ми смо Срби где год да живимо и шта год други да нам раде. Ми смо баш они Срби који хоће и могу да буду велики народ. И не требају нам нове територије, не треба нам промена граница на Балкану, поштујемо све друге, поштујемо Босну, поштујемо Хрватску, никакав рат нећемо. Подићићемо себе на своме. Изградичхемо и запослићемо. Створићемо и то што створимо биће толико велико колико смо и ми велики“, подвукао је он.
Колико је за време Другог светског рата Јасеновац био својеврсни понор људске врсте,, како је наставио Вучић, на нама је да тај понор премостимо истинским и искреним праштањем, и пруженом руком помирења савремених генераицја свих овдашњих народа. То је, према његовим речима, потез који захтева свест и одговорност за будућност, а изнад свега храбар потез који морамо учинити сви заједно.
„Данас недалеко од Окамењеног цвета у Јасеновцу јасно кажемо: Не пристајемо на срмт, чуваћемо своју српску отаџбину, борићемо се за живот без жеље да се икада светимо али без намере да икада заборавимо. На то нас нико не може натерати. Мали је тај ваш злочиначки посао колико су наше главе високо и Србија и Српска велике, не територијално већ духовно, не да би некога нападале, већ да би пркосно опстајале и снажно напредовале. На данашњи дан кажемо поносно и уздигнута чела: Живела Српска, живела Србија, слобода и вечна слава онима који су ту слободу овде направили и нама у је аманет оставили“, закључио је Вучић у свом говору.
После премијера Србије, присутнима се обратио председник Републике Српске Милорад Додик, који је истакао да су се на овим просторима увек водили ратови без потребе.
Слобода је најскупља реч у српском језику, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик.
Након говора званичника биће одржана меморијална академија „Тражим помиловање“.
Полагање венаца на спомен обележје у Меморијалном центру
Подсетимо, полагањем венаца на спомен обележје у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској, почела је церемонија обележавања Дана сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац.
Венце у највећем јасеновачком стратишту у име Републике Србије положили су премијер Александар Вучић и саветник председника Србије Оливер Антић, председник Републике Српске Милорад Додик, као и премијерка РС Жељка Цвијановић. У спомен страдалим Ромима, Јеврејима и Србима венце су положиле и делегације преживелих логораша, борачких удружења, Израела, дипломатски кор…
Обележавање Дана сећања почело је светом архијерејском литургијом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, коју је служио епископ бањалучки Јефрем.
После полагања венаца одржан је помен жртвама, а затим је почела Меморијална академија, којом ће се завршити церемонија.
Осим премијера Србије и саветника председника Републике, обележавању Дана сећања присуствују и министри у Влади Србије Небојша Стефановић, Александар Вулин, Братислав Гашић, Вања Удовичић, Жељко Сертић, Никола Селаковић, заменик председнице Скупштине Србије Игор Бечић, као и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.
Дан сећања на жртве Јасеновца обележава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и „српски Аушвиц“. За датум обележавања узет је 22. април – дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.
Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора. Према проценама које је на основу првих ексхумација извршила државна Комисија ФНРЈ, а које је потврдио и Центар „Симон Визентал“, у јасеновачким логорима је нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.
НДХ је у једном надмашила нацисте – била је једина држава која је имала посебне логоре за децу – Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000 малишана, а убијено близу 20.000 деце до 14 година старости. Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора „Јасеновац“, формиран је у августа 1941. године.
https://www.youtube.com/watch?v=z4YHt37iTZM
Тагови: Александар Вучић, Доња Градина, Жртве, Јасеновац, Полагање венца