РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ ПО КО ЗНА КОЈИ ПУТ: Усташка књига објављена са благословом Католичке цркве

ЗАГРЕБАЧКА промоција књиге “Разоткривена јасеновачка лаж”, аутора математичара Јосипа Печарића и свештеника Стјепана Разума, у којој се негирају страшни усташки злочини у „Јасеновцу“, није изазвала никакве реакције у Хрватској. Иако је било притисака и међународне јавности, па и Центра “Симон Визентал”, да се књига забрани и да се спречи промоција, то се није догодило. Одржана је у просторијама Цркве Пресветог срца Исусовог, где се сваке године организује и миса захвалница усташком злочинцу Анти Павелићу.

Друштво за истраживање троструког логора „Јасеновац“, које је издало књигу, а познато је по томе што покушавају да прикажу како су бројне злочине у том логору починили партизани после 1945, најавило је нове књиге око „Јасеновца“.

– На срећу, сада можемо слободно да пишемо о својој властитој, хрватској историји, без обзира на то што се позива власт на спаљивање ове књиге – поручено је са загребачке промоције.

Истакнути хрватски историчар др Хрвоје Класић, професор на Филозофском факултету, тврди да ћутање и око ове књиге не доноси ништа добро:

– Не слажем се са онима који тврде да се ради о појединачним инцидентима и да ревизионизму не треба посвећивати посебну пажњу. Као историчар, могу само да потврдим да 1939. године, па чак почетком 1941. године, о усташама у Хрватској нико ништа није знао, а онда су сплетом политичких и војних околности не само дошли на власт као скупина маргиналаца, већ су добили и широку подршку грађана.

Класић, за “Новости”, каже да се и немачка јавност 1928. године смејала Хитлеру, а пет година после постао је један од најмоћнијих људи у Европи.

И ова промоција књиге у којој је злогласни логор „Јасеновац“ представљен као радни, и у којем је било највише Хрвата, уз тврдње да нема говора да су тамо усташе урадиле масовне и незапамћене злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, одржана је у црквеним просторијама. По ко зна који пут део Католичке цркве оваквим поступком свесрдно подржава историјски ревизионизам и на тај начин покушава да рехабилитује НДХ и усташки покрет.

– Однос Католичке цркве према усташтву и усташком периоду у НДХ је константа. У делу цркве он се темељи на подршци целом том пројекту, уз покушај релативизовања и негирања расизма, геноцида и страшних злочина, све због циља који је постигнут, а то је стварање националне државе – каже др Класић.