Како се наводи, такву ситуацију користе Русија и Кина – две суперсиле које активно развијају односе са Београдом.

„Нешенел интерест“ указује на податке које, како тврди лист, говоре саме за себе, а довољно је рећи да је последњи амерички председник који је посетио Београд био Џими Картер и то 1980. године.

Са друге стране, руски председник Владимир Путин од доласка на власт већ четири пута посећује престоницу Србије, а са српским председником Александром Вучићем састао се најмање 14 пута.

Слично је и са Кином, оцењује лист, председник те земље Си Ђинпинг је последњи пут у Србији био 2014. године, а планира да у Србију допутује и ове.

Лист наводи и неколико фактора који су утицали на то да Пекинг и Москва остваре утицај који Вашингтон није – пре свега јер је америчка политика према Србији наслеђе ’90-их година прошлог века, када је Вашингтон одлучио да је подршка муслимана у региону добра за сопствено позиционирање међу муслиманима широм света.

Поред тога, Пекинг и Москва добро разумеју географски положај Београда – будући да се Србија налази на транспарентном коридору између западне Европе и источног Средоземља, док се Америка посветила другим земљама као што су Босна и Херцеговина и Црна Гора, које су у том смислу другостепене.

Такође, стиче се утисак да амерички спољнополитички естаблишмент не жели да разуме како се изменила међународна ситуација у последњих 20 година, односно да у данашњем мултиполарном свету мале земље имају политички, економски и стратешки избор.

„Када се све то узме у обзир, нејасан је потцењивачки однос Америке према Београду – амерички лидери преговарају са некадашњим противницима као што су Куба, Вијетнам и Северна Кореја, док се по питању Србије држе по страни. Не постоји никаква стратешка логика, а то показује да Америка на Балкану изиграва таоца етничког лобирања“, закључује лист.