КРАЈ ДИКТАТУ: Зашто центре на Западу боли Путинова посета Београду

Посета Владимира Путина Србији изазвала је велику пажњу у целом свету, а какав спољнополитички значај она има, и колико су значајне поруке рускога председника у вези са решавањем проблема Косова и Метохије, питања су којима се баве и свет и регион.

Владислав Јовановић, бивши амбасадор у Уједињеним нацијама, сматра да је посета руског председника Србији од великог значаја, посебно из угла оних који не би желели да Русија излази из својих граница, нити да шири свој политичи утицај на друге земље.

„На овакво присуство председника Путина у земљи која је под притиском и уценама од стране одређених западних сила, ти центри моћи никако не гледају благонаклоно. Склони су да у њој виде неке злослутне последице, и то за њих није пролазни политички догађај. За нас је ова посета од огромног значаја, и унутрашњег и спољног, с тим што је спољни значајнији јер учвршћује наш положај у очима других великих сила као независтан. Ово уједно показује да ми нисмо без подршке на другим странама, што ће сигурно да резултира тиме да ће Запад морати, не да одустане од притисака, али да их учини умеренијим. У противном би Србију сасвим ‘отуђили‘, што они никако не би волели“, оцењује Јовановић.

Наш саговорник не сумња да ће последице посете бити бројне, али да је за Србију то апсолутно позитиван догађај у сваком смислу. Што се тиче реакције Запада, Јовановићева оцена је да је Путинова посета пропраћена са зебњом.

„И са уверењем да је досадашња њихова политика према Србији била прилично неплодна, јер оно што су очекивали од те политике — да Србију притисну уза зид, да је пригуше и натерају на неприхватљиве уступке, посебно у вези са Косовом и Метохијом — нема неку перспективу. Због тога ће морати да преиспитају и своју тактику и политику према нама јер више нисмо сами наспрам њихове моћи, а то је нешто што свака велика сила мора да узме у обзир и да из тога извуче одређене закључке“, наглашава Јовановић.

Поруке које је руски председник упутио у вези са Косовом и Метохијом, по Јовановићевим речима, везане су за моћ коју Русија има у Савету безбедности Уједињених нација. Москва неугодно подсећа западне земље и остале чланице СБ УН на заједничку обавезу да поштују Резолуцију 1244.

„То што Запад сматра да је Резолуција 12 44 превазиђена, јер се мења ситуација у стварности, не значи да могу да побегну од своје одговорности. Путин их је управо подсетио на то, али и на чињеницу да као стална чланица Савета безбедности Уједињених нација Русија не може и не сме да буде заобиђена у решавању косовског питања. Ако ништа друго, због тога што би те Западне силе биле јавно прозване у СБ УН, што би их учинило рањивим јер не могу да имају ваљан одговор на прозивку да газе Резолуцију 12 44 уместо да је се строго придржавају. С друге стране, та Резолуција је на снази све док се не донесе друга, која би је заменила. Опет, и та друга мора да буде донета у сагласности са Русијом“, наглашава наш саговорник.

Јовановић додаје да је овим подсећањем Русија себе практично кандидовала као земљу која се мора питати у процесу коначног решавања косовског питања.

„Што ће рећи да Запад неће више имати слободно поље и слободне руке да диктира услове и захтеве Србији, него ће морати претходно да за то добије и сагласност Русије што ће бити много, много тежи посао“, мишљења је Јовановић.

Он напомињање да је Путин с разлогом изнео чињеницу да из Резолуције 12 44 није испоштовано да се део српских војника и полицајаца врати на Косово и Метохију, јер је то веома важан детаљ, који садржи суштину суверенитета Србије над Косовом и Метохијом, и који је признат и током пријема Србије у Уједињене нације.