Док Србија четврти пут чека Владимира Путина, његов сапутник до Београда Сергеј Лавров уочи посете са поруком и то у вези са старим наметањем избора Србији – Русија или ЕУ.

„То је менталитет који је одавно превазиђен и одржава стари колонијални приступ“, каже Лавров, руски шеф дипломатије.

Ипак, са Запада стижу савети да се не може седети на две столице. Београд уверен у пут са два колосека – и чланство у Унији и пријатељство с Русијом.

„Европска унија се не снебива да каже да Србија прво мора да призна независност Косова да би ушла у Европску унију, а као друго, треба да се сложи са политиком ЕУ према Русији, укључујући и придруживање наметању санкција“, рекао је Лавров.

Док је званични Београд небројено пута истицао да санкције Москви неће бити уведене, истовремено европски званичници готово да нису пропуштали прилику да подсете да Србија мора да усклади спољну политиком са Бриселом.

„Мислим да ЕУ нема бојазан од ове посете, они знају да имамо блиске везе са Руском Федерацијом, да нису само традиционално блиске. Један од резултата ове посете је да ћемо имати већу сигурност снабдевања гасом“, рекла је премијерка Ана Брнабић.

О продужетку гасовода „Турски ток“ 

Отуда ће се разговарати о продужетку гасовода „Турски ток“ до Србије. До тада, шириће се складиште гаса у „Бантском двору“. С тим у вези најављено је потписивање споразума.

„По питању ‘Петрохемије’ ми се трудимо да пронађемо стратешког партнера, постоји заинтересованост руске стране, постоје заинтересоване и друге компаније из других земаља, а видећемо шта ће тендер показати“, рекао је министар финансија Синиша Мали.

До тендера други тек треба да стигну. Седам споразума из области иновација и дигитализације, који ће омогућити сарадњу компанија, факултета, института. Сарађиваће се у области примене нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе.

„Ми смо издвојили одређене ресурсе да се српски студенти обучавају код нас. За Србију нуклеарна наука није нова, желимо да обновимо оно што је било у време Југославије. Планирамо да организујемо заједнички центар за технику, иновације и науку“, рекао је Алексеј Лисачов, генерални директор корпорације „Росат“.

„Ради се о потенцијалу који нуклеарна енергија има у медицини, у пољопривреди, и у чистој води. Потенцијали су огромни“, каже Ненад Поповић, министар задужен за иновације.

Очекују се нови уговори за обнову железнице

С Русима незаобилазна тема је инфраструктура. Из кредита од 800 милиона долара увелико се обнавља српска железница. Очекују се нови уговори за пругу Стара Пазова – Нови Сад, затим за Диспечерски центар и обнову дела барске пруге. Можда не пругом, али до Русије стиже све више српских производа. Очекује се да ће извоз премашити милијарду. Не и колико би могло. На листи предњаче јабуке, потом хартија, гуме, пумпе…

„Оно што радује – да се појавила нова роба, прехрамбени производи, типа пекарски, кондиторски и то полако креће да се шири“, каже Јелена Јовановић из ПКС-а.

За ширење препрека стандарди, па наша ракија не може до руских продавница. Док смо ми ниво метил-алкохола у ракији прилагођавали европским правилима, Руси су своја променили. Ипак, у току су преговори са евроазијском заједницом да се листа производа за извоз без царине прошири.

„Да бесцарински режим буде за шећер, дуванске производе, уље, тврде сиреве, живинско месо“, каже Јелена Јовановић.

Споразум о слободној трговини неки су, међутим, схватили и превише слободно, па су увозили робу из европских земаља, а потом је пласирали на руско тржиште.

„Стално бдимо над тим, са новим правилима сузбили смо реекспорт, али као свака врста криминала, не могу да кажем да смо 100 решили“, каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Због тога је прошле јесени ухапшено 60 људи. Они који легално послују у Русији су рецимо извезли више од 200.000 тона јабуке по већој цени него на европско тржиште.