Дарко Танасковић је, гостујући у емисији Седмица, рекао да је пријем Косова и Метохије стратешки циљ власти у Приштини и њихових међународних покровитеља.

Очекује да ће наредне године поново бити покренут захтев за пријем КиМ у Унеско.

„То би онда подразумевало понављање, можда у нешто другачијим околностима, свега што смо прошли у Паризу 2015. и 2017. године, где је у центру пажње свакако и наше културно наслеђе, али не само оно. То је политичко питање, може ли се обезбедити довољан број гласова, да, упркос свему, КиМ буде примљено у Унеско. Мој је утисак и процена да, кад би данас тај захтев био поднет, сигурно Косово не би могло да добије двотрећинску већину на Генералном заседању Унеско“, објаснио је Танасковић.

Наглашава да је српска баштина на Косову и Метохији, иако је под заштитом Унеска, и даље у опасности, а да је јасно да је угрожавају они који тамо спроводе власт, с обзиром на то да Србија нема могућност да делује на терену.

„Ту долазимо до апсурдне ситуације да се неке државе, из чисто политичких разлога,  залажу за то да КиМ уђе у међународну институцију културе и баштине, иако знају да је српска културна баштина и српски народ тамо угрожен, а гласали су за то да наша баштина буде на листи заштите Унеска. То су двоструки стандарди“, рекао је Танасковић.

Објашњава да је једна од тенденција да се на простору Косова и Метохије затре сваки траг српског вишевековног присуства, о чему, каже, сведочи српска материјална баштина, која има универзалну вредност.

„Поједностављено речено, они који настоје да кажу да је Косово њихово, а не српско и да српско никада није ни било, веома би волели да та културна баштина уопште не постоји, као што би, усуђујем се рећи, неки у Црној Гори волели да Његош не постоји“, рекао је некадашњи амбасадор Србије при Унеску.

Указује да ће Приштина наставити да врши притисак на монашке заједнице и да административним смицалицама отежава живот свештенству и верницима.

„Кад то већ постоји и кад има универзалну вредност и кад они пред очима света не могу то да униште, јер није уништено ни за време османског царства, власт у Приштини прибегава опаснијем моделу“, напомиње Танасковић.

Објашњава да је у питању настојање да се изгради нови идентитет Косова, који уствари никада није постојао, један синтетички неоидентитет и ту почињу претензије да, напомиње, преко историјских фалсификата српско постане „косовско“.

„У научној заједници то не може да прође. Међутим, у сфери паралелне реалности коју ствара политика и конкретне моћи на терену, на овом пољу може бити злоупотерба и то је потенцијално већа опасност од физичког уништавања баштине“, упозорио је Танасковић.