ПЕСМА НАСТАЛА ИЗ ТУГЕ: Где су бројнији под земљом, него над земљом, а мира немају ни једни нити други

Прошле године за Свету Петку окупи се нас педесетак код цркве у селу Прибудић. Црква је заједничка за два села, Прљаво и Прибудић. То је близу извора реке Зрмање, јужна Лика.
Од нас педесетак једва да је петоро било оних који живе у та два села. Из те туге наста следећа песма.
Св. Петка је скоро, окупићемо се и ове године.

Село моје
Простиреш се између некада
И сада
Између мирисних поља
И купином зараслих њива
Дечијих играња
И мркле тишине
Прела, песме, осмеха
И несносне туробности
Између много
И ништа
Између мноштво младости
И неколицине времешних
Где су бројнији под земљом
Него над земљом
А мир немају ни једни нити други
Где туга надјачава песму
А ретка окупљања прерастају у неслогу
Е село моје
Како не пустити сузу
Над твојом судбином
Сузу од бола садашњости
Сузу од чемера будућности
Сузу која камени срце већ скамењено
Разапиње душу већ разапету
А у мозак удара печате туге
Село моје
Шта ли си ти коме скривило
Коме је сметао твој камен
И посна личка земља
Зашто те затраше и погазише
За чега им требаш овакво
Село моје
Они са тобом не умеју
Не осећају топлину твојих недара
Не знају какве људине она изнедрише
Посна земља их отхрани
А часни родитељи у часне васпиташе
Село моје
Не дај се, јако си ти
Наџивећеш ти њих, нису они вечни
У слепоћи својој не схватају
Да су смртни, а да си ти вечно
И да ћеш васкрснути
Поново ће се у теби плодити
И жито и дечица
И радост и младост
Није срамота поклекнути
Срамота је не устати
Ти имаш довољно љубави
Топлине и ината да устанеш
Да васкрснеш
И васкрснућеш
Знамо то ми
Из тебе и у теби изникли
Поново ће се овде куће градити
На огњиштима ватра ложити
Весеља правити и часно говорити
Срећна Слава домаћине
Христос се роди
Или Христос васкрсе
Поново ће се рађати и свадбовати
Уздизати слава Светој Параскеви
Мајци и заштитници
Одмарај село моје
И спремај се за Васкресење

На Св. Петку л.г. 2017
У Прљеву, Лика
Здравко Јокић