Како наводи лист, ово је само један од закључака до којих је недавно дошла Конгресна истраживачка служба у Америци, тело које искључиво ради за законодавни орган у САД пружајући анализе комитетима и члановима оба дома без обзира на њихову партијску припадност.

Новости наводе да се у том аналитичком тексту баца светло на односе Америке и Србије и разматра улога наше државе на Западном Балкану, њеним преговорима са ЕУ, али су у посебном фокусу релације Београда и Москве.

Како пише лист, посебан акцента дат је раду руског центра у Нишу и подршци Кремља, како се наводи, „промосковским партијама у Србији“.

„Ово би могле да буду теме од интереса за Конгрес с обзиром на то да се Србија препознаје као важан политички и економски фактор у целокупној будућности Западног Балкана, као и због чињенице да су јој САД обезбедиле помоћ у значајном износу. Конгрес ће вероватно остати заинтересован за развој српско-косовских односа који би могли да ограничавају блиску сарадњу САД и Београда“, наводи се у тексту, преносе Новости.

Лист пише и да велико интересовање истраживачког тима привлачи војна сарадња Србије и Русије, као и да је приметна „брига“ после куповине „мигова“ из Русије и најављеног доласка још 30 оклопних возила да ће то учврстити везе између две земље, али се у том контексту посматра и наш регион.

Нарочито их „боде“најављено отварање центра за поправку руских хеликоптера у заводу „Мома Станојловић”, преносе Новости.

„Све у свему споразум о куповини оружја са Русијом може да повећа тензије са суседним државама, посебно са Хрватском и Косовом и да покрене трку у наоружању“, наводи се у документу.

Према наводима листа, такође се даје пресек односа Србије и САД, за које се каже да су повремено били „климави“ због америчких интервенција у сукобима у БиХ и на КиМ и признања независности Косова, али се констатује да су се изгледа ти односи поправили и да данас изгледају „срдачно“.

Што се тиче политичких кретања у Србији, наводи се да и даље „трају тензије“ између оних који фаворизују орјентацију Србије према Западу и чланство у ЕУ и националистичких снага које предводи СРС и које се противе западној оријентацијии и изражавају жељу да остану блиски Русији, пишу Новости.

У делу који се односи на Косово, како наводи лист, подсећа се да Србија наставља да исплаћује близу 900 милиона спољног дуга Косова Париском и Лондонском клубу као и ЕБРД-у, јер се „бивша покрајина сматра територијом Србије“, а дугови су настали између 1970. и 1990. године.

„Иако косовска влада није у илузији да ће Вучић признати независност Косова, ипак се нада да ће он можда бити спреман да направи неку концесију“, наводи се у тексту.

Како преносе Новости, идеја неких посматрача била је да ће Београд наћи начин да „нормализује“ односе са Приштином без изричитог признавања Косова, а што би омогућило Косову да се придружи на пример Унеску.

У документу се наводи и да се током лета ове године појавила идеја о „регулисању границе између Косова и Србије“.

„Између 2001. и 2017. САД су обезбедиле око 800 милиона долара помоћи Србији за подстицање економског раста, јачање правосудног система и промовисање доброг управљања. Упркос неслагањима око независности Косова и, према уверењу Вашингтона, мешовитих порука Србије око њених односа са Москвом, САД и даље подржавају напоре Србије да се придружи ЕУ“, пише у тексту.

У тексту се још наводи и то да многи посматрачи прилика у нашем региону сматрају да САД треба да оживе своју некадашњу стратегију активног ангажовања на Западном Балкану посебно у односима са Србијом, преносе Новости.