НЕМАЧКИ ПОСЛАНИК: Ми не одобравамо страну интервенцију 1999. године и проглашење независности Косова

Не мислим да ће Косово икада бити способно за опстанак, требало би сести и пронаћи решење како да два народа поново нађу заједнички језик, каже посланик Алтернативе за Немачку Армин-Паул Хампел.

„Ми и дан-данас не одобравамо што је тада уопште дошло до стране интервенције на Косову и да је Косово, које је према међународном праву спорно, под утицајем западних сила одвојено од Србије. Наше је мишљење да су још тада начињене велике грешке које осећамо и данас. Сетите се само Крима за који Руси узвраћају истом аргументацијом. Дакле видимо који су ту утицаји на укупно политичко стање у Европи“, каже он за Дојче веле.

Према његовом мишљењу, Косово одвојити од Србије је била грешка.

„Требало је дуже преговарати и видети може ли можда Косову да се додели нека врста аутономије. И ми једноставно морамо да увидимо да оно што је сада настало на Косову заправо функционише искључиво уз војну заштиту Запада. Косово само за себе није постало функционална држава. То нам није пошло за руком“, каже Хампел.

Он додаје да и „руководство Косова по саставу не одговара појму политичара каквим га схватамо овде, већ ту већу улогу играју интереси клана, па и криминалне везе“ и закључује да је то ситуација која брзо може одвести до нових ескалација.

„Зато не држим много до идеје о раздвајању народа. Каква је то заправо порука да кроз етничка пресељења – да се благо изразимо, иначе се то може назвати и протеривањем – стварамо статус кво како би та творевина звана Косово постала способна за преживљавање. Ја не мислим да ће Косово икада бити способно за опстанак и мислим да би са Србима и Косоварима требало сести и пронаћи неко решење како да та два народа поновно наду заједнички језик“, каже Хампел.

Говорећи о томе да ли би промена граница између Србије и Косова могла да има негативног ођека и другде на Балкану, он каже да опасност наравно постоји.

„Ми знамо да је целокупни Балкан, не само Косово, и то не само последњих 20, него последњих 100 до 150 година, буре барута. Врло нестабилно и кад су у питању границе. Можда данас некоме звучи чудно, али Аустрија је релативно дуго деловала као умирујући фактор на Балкану“, каже он.

Хампел наводи да западне силе које су након Другог светског рата преузеле главну реч нису увек деловале умирујуће.

„Можда зато што је Французима или Британцима недостајало разумевање за Балкан, за разлику од Аустријанаца који су суседи. Зато би решење о којем се сада говори за Косово покренуло читав низ других питања: шта је с Босном и Херцеговином? Које би ту границе требало да важе? Шта је са српском мањином? Да ли је одвајање опција? Све би то ишло ка променама које не би по сваку цену допринеле миру на Балкану“, каже он.

Говорећи о улози Немачке последњих година на Балкану, он наводи да би се вратио на догађаје у деведесетима када је изгледало да се западне силе враћају својим некадашњим савезницима.

„Ханс Дитрих Геншер је тада брзо признао Хрватску, док су Французи и Британци били наклоњени Србима. Сећам се једног разговора с тадашњим председником БиХ Изетбеговићем који се жалио на британског генерала Роуза и оптужио га за превару“, каже Хампел.

Он додаје да оно што се догада данас има своје корене и да се Немачка баш није прославила последњих година на Балкану.

„На Косову економским и војним средствима нисмо постигли ситуацију какву смо хтели. Споменуо сам већ да је Косово политички нестабилно. Политичко руководство и држава нису у стању да самостално опстану. Они морају да се ослањају на друге државе, што у себи крије потенцијал за нове сукобе. Немачка је морала боље да искористи позитивни бонус који има у региону, ако на страну ставимо неке иритације између Немачке и Србије. Ми смо своје искуство на Балкану могли боље да употребимо у циљу стабилизације тог региона“, сматра Хампел.

Он такође наводи да је Европа нестабилна за нова проширења.

„Али ми морамо озбиљно да схватимо стремљења земаља Балкана за чланство у ЕУ. Ипак ту постоје и међурешења, између пуноправног чланства и јаце кооперације, или повлашћеног партнерства. Исто предлажемо и за Турску, чије чланство у ЕУ би нас у потпуности оптеретило. Ми можемо да појачамо економске односе са балканским земљама и да укинемо царине. Али пуноправно чланство не видим у догледно време. То би нашкодило и нама и њима“, закључује Хампел.