Ако негде у свету, на андроиду гледате видео-клип, знајте, софтверска подршка за то урађена је у Србији. Смислили смо и плаћање преко Вајбера, а српска памет заслужна је и што Колорадо има јединствено електронско гласање. Огромно тржиште и зараду доноси српска игрица „Топ елевен“ коју у сваком тренутку у свету игра 150 милиона људи. ИТ извоз рапидно расте.

„Извозе се компјутерски програми и мобилне апликације, рецимо да се у Србији развијају тимови у којима су програмери, дизајнери, маркетинг стручњаци и други који креирају компјутерске програме које људи широм света користе“, каже Зоја Кукућ из Иницијативе „Дигитална Србија“

Директор Канцеларије за иновационе технологије и електронску пријаву Михаило Јовановић каже да већ сад можемо да проценимо, за ову годину да ћемо имати извоз који ће превазићи милијарду и 200 милиона што је стопа раста од скоро 30 одсто.

Скок ИТ тржишта и то што закључно са јулом ове године имамо 263 нове фирме и скоро 2.000 предузетника у овој области сигнал је Привредној комори Србије.

„Ове године највише их је у области програмирања. И једна и друга чињеница говоре да се заиста нешто помера када је у питању оно што Србија има, да кажем људске ресурсе, људски капитал за нове индустрије, за нову технологију, за компјутерске услуге“, каже председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.

Програмери из Србије све су цењенији.

„Овде бих истакао блок чејн техологију која се све више примењује у свету. Подаци показују да смо по броју и по квалитету програмера у овом сегменту раме уз раме са другим земљама“, каже директор Канцеларије за иновационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић.

У Србији је исто настао програм који помаже адвокатима да боље евидентирају своје случајеве, да боље раде тимски, додаје Зоја Кукић.

Центар за дигиталну трансформацију Привредне коморе Србије повезује мала и средња предузећа са ИТ стручњацима, јер прогнозира да ће у дигитализацију морати да закораче сви од пекара до индустријских гиганата. Потребно је и да у нашу корист планирамо тај сектор.

„Комора покушава да не будемо само место на коме ћемо за неког производити кодове, или програмирати за неког решење које се налази у Ирској или у Америци или у Москви или било где. Већ како да направимо наша решења, наше производе комплетиране који онда имају много већу вредност“, истиче Чадеж.

За пет година у Србији се утростручио број ИТ компанија. Имамо свега 45 хиљада ИТ стручњака. Држава верује да ће увођењем информатике у основну школу, обукама и већим бројем студената ухватити корак са потребама и светом.