САРАЈЕВО: Главни уредник и директор САФ-а били припадници одреда „Ел муџахедин“

Главни уредник, директор и оснивачи исламистиког провехабијског листа и портала „Саф“ Езхер Бегановић, Насуф Бушатлић, Недим Харачић и Аднан Пезо били су припадници злогласног одреда „Ел муџахедин“ што се види из докумената који су у посједу Срне.

У извјештају ратног команданта Трећег корпуса такозване Армије РБиХ Сакиба Махмуљина Министарству одбране РБиХ од 8. маја 1995. године, под ознаком „повјерљиво, војна тајна“, Махмуљин је навео све домаће и стране припаднике одреда „Ел муџахедин“.

Разврстао их је по групама на странце и домаће, те на оне који имају, и оне који немају војну идентификацију, односно војну књижицу.

У групи од 316 домаћих припадника одреда „Ел муџахедин“ који имају војну књижицу, Махмуљин је навео да је Езхер /Смајо/ Бегановић у том одреду био од 1. маја 1993. године а да му је број војне књижице 1243981.

„Насуф /Хасан/ Бушатлић у одреду је од 22. октобра 1994. године с војном књижицом број 3789996. Недим /Фахрија/ Харачић у ‘Ел муџахедину’ је од 20. фебруара 1994. године. Број војне књижице му је 2570725“, пише у Махмуљиновом извјештају.

Наведено је и да је Аднан /Ћамил/ Пезо у одреду био од 20. октобра 1993. године а сврстан је у групу домаћих муџахедина који немају војну књижицу.

Харачић и Пезо су, поред осталих, оснивачи Саф-а, а Пезо је једно вријеме био и уредник тог гласила.

Сви они су и оснивачи удружења Активна исламска омладина /АИО/ које је забрањено јер га је амерички Стејт департмент означио као терористичку организацију.

Харачић је и једини из БиХ члан шуре исламског умета /глобалне муслиманске заједнице/.

„Саф“ је једини исламистички портал у БиХ који излази и у штампаном издању.

У њему милитатни исламисти објављују текстове пуне мржње, чак и оно што не овјављују ни портали терористичке организације „Исламска држава“.

У том исламистичком гласилу о Јеврејима су изнесене језиве лажи у циљу обезвређивања холокауста који су над њима починили фашисти.

Посебно су у текстовима нападани МУП Републике Српске и министар Драган Лукач због формирања Управе за антитерористичко дјеловање и обезбјеђење личности.

Колико је формирање те јединице било неопходно видјело се приликом терористичког напада на Полицијску станицу у Зворнику и приликом покушаја атентата на премијера Србије Александра Вучића у Поточарима 11. јула 2015. године.

Амерички портал „Ветеранс тудеј“ објавио је у октобру 2016. године чланак у којем наводи да је Бегановић главна веза за терористичке нападе у Паризу и Бриселу.

Тај портал, позивајући се на информације са „Викиликса“, навео је да је Бегановић од раније познат као дио терористичке групе која је у БиХ учествовала у подметању експлозива и нападу на полицајце, као и повратнике.

Наведено је и да је Бегановић један од администратора исламистичког портала „Саф“, уредник још неколико портала у БиХ сличног садржаја, те један од главних припадника вјерске ектремне групе који, користећи друштвене мреже и виртуелни простор, привлачи друге радикалне групе и појединце.

Напоменуто је и да је „Саф“ раније негирао повезаност са „Исламском државом“.

Бушатлић, који је свом имену додао и име Абдусамед, у коментарима у Саф-у често итиче да се „фашистичко–антиисламска реторика великосрпских медија мора зауставити“.

Бегановић је раније тврдио да су му наводно пријетили припадници „Исламске државе“, а упуђени кажу да је ту „ударио лош на горег“ због разлика у тумачењу ислама и начину вођења борбе.

Аналитичар из Србије Милован Дрецун, који је сада предсједник скупштинског одбора Србије за Косово и Метохију, раније је изјавио да је забрањена терористичка АИО у Македонији, Санџаку и на Косову и Метохији успоставила своју мрежу те да Бушатлић тамо држи предавања којима инспирише на организовање напада на немуслимане.

Из Тужилаштва БиХ није стигао одговор на питање Срне да ли су Бегановић, Бушатлић, Харачић и Пезо икада салушани поводом злочина који су починили припадници одреда „Ел муџахедин“ и за које никад нико није одговарао.

Срна незванично сазнаје да они поводом тога никада нису позвани у Тужилаштво БиХ.

Тужилаштво БиХ ни након више од три године од покушаја атентата на Вучића није подигло ниједну оптужницу у том предмету, иако у тој институцији тврде да је истрага још у току.

У Суду БиХ у току је процес против Махмуљина који је оптужен да није спријечио убиства и нечовјечна поступања припадника одреда „Ел муџахидин“ на подручју Возуће и Завидовића. Према оптужници, припадници тог одреда су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 српска ратна заробљеника.