Ранко Пивљанин

Прстен на сунце

16.07.2018.

Па ко ће од сад нама да влада? Ко ће да се прихвати тог незахвалног посла након новог Нацрта закона о спречавању корупције који предвиђа да ће политичари и јавни функционери убудуће морати да пријављују не само сопствену имовину, приходе и готовину, већ и имовину родитеља, усвојитеља, деце или усвојеника, акције, обвезнице, депозите, дупле функције, закупљене сефове, накит и остале вредне ствари…Ако се тај Закон усвоји носим се мишљу да брзо оснујем фирму за селидбе и паркирам камионче у близини Немањине улице а неколико комбија око осталих институција и чекам да почне бежанија. После тог страшног и дискриминишућег акта који не оставља нимало простора да се на функцији омасте бркови, који ће још разлог и виша сила држати функционере у фотељама. Порив да се ради за добробит народа и државе!? Хајте, молим вас!

Уз извињење оном мизерном проценту од 0,0001 одсто таквих, већина државних намештеника су ту да се окористе, огребу о привилегију, подебљају депозите, обезбеде децу, тргују утицајем кад им истекну мандати, најуре их нови претенденти на државне паре или политички пропадну попут знаменитог Млађана Динкића који је одједном освануо као економски саветник Мила Ђукановића а у Србији је за собом оставио дуг своје пропале странке од 180 милиона динара. То не уме да врати али ће умети да саветује Мила како да сличну суму узме, као да тај то не зна и није научио за ових тридесет година на власти, него му требају Динкићеве експертске услуге. А и зашто би враћао, јер према нашем законодавству, лидер партије не сноси одговорност за дугове а не постоји ни могућност да странка оде у стечај јер не остварује профит попут предузећа. Формално нису, али фактички странке су најуноснија предузећа у овој држави за њихове осниваче и кориснике услуга и богами ће још много воде протећи савским коритом док се то не промени. Истина, кад се стрмоглаве с власти акције им нагло падну и многе од тих „фирми“ пропадну али онај уски круг „менаџмента“ увек остане прикопчан на неку државну и парадржавну инфузиону пумпу а гласачи, симпатизери, комитенти нек се сналазе. А сналазе се тако што масовно мењају „предузеће“ – тако смо и добили ову невероватну цифру од, кажу, 700.000 чланова СНС-а. Могло би се рећи како је постигнута пуна запосленост у овом сектору.

Него да се вратимо поменутом закону против корупције и запитајмо се хоће ли његови драконски законски параграфи сабити корпуцију у земљицу црну, затрети јој семе и порекло а од наших политичара направити плејаду најпоштенијих грађана ове државе, људе за пример и углед. Не будимо блесави и наивни. Корупција никад до краја није искорењена ни у најуређенијим државама света где на власт долазе остварени и богати људи ( да не идемо даље од „бунга бунга“ Берлусконија)док је она у државама попут Србије ендемска биљка за коју не постоје законски и слични хербициди. Она не ниче из земље, она је засађена и клија дубоко у свима нама, залива се вековима и строгост закона ће се лако сломити о њену стамену стабљику.Касе и рачуни наших врлих представника ће и даље остати пуни а закон празно слово на папиру. Он ће, евентуално, бити само прут за васпитавање оних који искачу и не сарађују док ће бели медведи наше политике увек наћи начин да га ескивирају и затру путеве наплате свог политичког положаја.

Јер, ако неко мисли да ће било који министар водити министарство од рецимо педесет или сто хиљада људи испод себе за плату од 700 или 900 евра тај или је у тешкој заблуди иИи свесно затвара чарне очи да не би гледале. Не рачунајте на ту врсту алтруизма, сахрањена је у лагумима опште грабежи и преплетених клијентелистичко- политичких интереса. И уместо овог „тренирања строгоће“ много би пробитачније ( а по државу и нас који јој пунимо буџет) јефтиније да се људи на тим позицијама плате поштено за посао који обављају али да се уз министарску плату од, примера ради, три до пет хиљада евра, дели и слика Забеле а да за евентуална непочинства не буду задужени разне агенције и савети за шатро борбу против корупције већ његово величанство Кривични законик. Украдеш, истргујеш, наместиш тендер, изнесеш паре, уградиш се – оставиш родбини адресу са задњом поштом оног родног града Слобе Милошевића.
У том смислу већ сам одустао од оног бизниса са селидбама. Евентуално ако се некад оствари ова маштарија о добро плаћеним али контриолисаним службеницима, размислићу о куповини једног фургона за транспортну испомоћ полицији на линији Београд – Пожаревац.