ЈЕДАН ОД НАЈЗНАМЕНИТИЈИХ СРБА 20. ВИЈЕКА: Годишњица смрти великог Меше Селимовића

Велики српски писац Меша Селимовић умро је на данашњи дан 1982. године у Београду, а уврштен је у круг најзнаменитијих Срба 20. вијека.

Меша Селимовић је био један од највећих књижевних стилиста српске и југословенске књижевности.

Аутор „Дервиша и смрти“, једног од највећих романа домаће и свјетске књижевности прошлог вијека, рођен је у Тузли, био је партизан, а касније истакнути писац.

Добитник је бројних награда, од којих су најзначајније: НИН-ова награда, „Горанова награда“, „Његошева награда“, Двадесетседмојулска награда СР БиХ, те
Награда АВНОЈ-а.

Његово животно дјело је стилски беспријекоран роман „Дервиш и смрт“, у који је уткао трагедију рођеног брата који је страдао након рата због баналног повода, мада је био првоборац.

Ту су и позната дјела: „Тврђава“, „Круг“, „Сјећања“, „Туђа земља“, као и „За и против Вука“.

Селимовић се за живота изјаснио као српски писац и познато је његово тестаментарно писмо упућено Српској академији наука и уметности из 1976. године, у коме се наводи:

„Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у БиХ, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика.

Једнако поштујем своје поријекло и своје опредјељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом.

Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем.

Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције `Српска књижевност у 100 књига`, који су, такође, чланови Српске академије наука и уметности и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић.

Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком“.

Селимовићеви ближи преци су из Билеће, а поријеклом су из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовића.

Меша Селимовић живио је у Београду од јануара 1973. године. Умро је 11. јула 1982. године, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана.

Био је редовни члан Српске академије наука и уметности.