Зоран Шапоњић

Уштогљеној бриселској вуцибатини – шта ти знаш о Косову?

27.06.2018.

Бриселско политикантско смеће је овога пута превазишло само себе. Ено их, неки назови новинари из Брисела, извесни „Тунку Варадарајан и његове колеге“, на бриселском порталу „Политико“ пишу како је „поносним људима Џаки и Шаћирију место на терену а српској глупости није“. И, све су то написали на поралу који се Светским првенством у Русији бави кроз призму, замислите, „културе, политике, антропологије и љубави пре тој предивној игри“. Алал ти љубав, култура и познавање антропологије Тунуку Варадаријан.

Пре бих рекао да се код тебе, Варадарајан, ради о  – очигледном лудилу мозга! Идите колеге лечите се док је још времена. Мада, сумњам у исход лечења. Јер, за мржњу која се код неких јавља у виду болести, лек још није измишљен.

Каже смеће политикантско бриселско – „замислите 11 Срба који улазе на фудбалски терен како би се суочили са Швајцарском, да, Срби које већ знамо, високи момци са хипернационалистичким срцима и навијачима нахушканим на битку, од којих неки нове геноцидне ознаке Ратке Младића, осуђеног српског ратног злочинца“.

Па наставља бриселски дрипац – „тим је невероватно хомоген, ортодоксан – Стојковић, Тошић, Тадић, Милинковић Савић, Матић, Митровић… Схватате поенту…“

Не схватам ништа, бриселска бедо људска… Шта хоћеш да кажеш – да је невоља и проблем дивних људи које си поменуо то што су Срби и православци? Па, са том истом идејом овде су пре 100 и кусур година били Аустроугари, а пре седамдесет Хитлер и његове СС дивизије. И њима је наш једини грех био што смо Срби и православци. Ништа друго. Схваташ шта си написао бедниче? Не могу никако да те назовем колегом и да ти изразим поштовање, јер, после онога што си написао ти си обичан бедник и смеће људско.

Замислите још, зна Варадарајан да је албанска слобода од Срба освојена силом! Па у коју си школу ишао Варадарајан, мајке ти? Ко те обучавао, ко те информисао бедо људска?

Обавештен је Варадарајан и да су  „Срби роварили широм Швајцарске“ намеравајући да победе“. Па описује како су Срби први постигли гол, а онда су се, о какве ли репортерске инспирације и умештности, Швајцарци вратили, победили, „као што су чинили Косовари у герилском рату у којем није било анђела, и у којем су људи са Косова имали великодушну помоћ НАТО-а“. Пише „обавештени Варадарајан“, зна човек све! А не зна колико је крви проливено, колико је српских глава посечено управо под оним знаком што су на утакмици показали она двојица „Швајцараца“.

Има још грехова на души Србије, пише бриселски бедник, један што је „Србија близак савезник Русије“, други што су, и то је Варадарајан оштрих ушију чуо, „српски и руски навијачи на утакмици певали политички обојене песме“. Алал ти уши Тунку Варадарајан. Мора да у Бриселу имате посебне сензоре кад певају Руси и Срби заједно па чујете и оно што нико жив не чује.   

На крају бриселска вуцибатина превазилази самог себе. Зна Варадаријан и да је „преко 10.000 косовских Албанаца побијено у рату“ који је „Србија водила због непризнавања Косова“, а обојица „швајцарских фудбалира која су дала гол су деце избеглица који су побегли од српске репресије с Косова“ и, стога „њихово симболизирање албанског орла мора бити сагледано из угла изражавања емоција и историјског опоравка“.

Немаш ти појма Варадарајан. Много си слушао бриселску пропаганду па ти срце, ако га имаш, освојила мржња. А то не ваља Варадарајан. Немаш ти појма о Косову, Србима нити о оном шта су „Швајцарци“ показали. Нити о оних 11 Срба који излазе на терен. Да си човек, па да те позовем да одемо заједно на Косово, да видиш где грешиш.

Читаоцима „Искре“ на крају извињење због коришћеног речника, мада, какав Варадарајан и његово писање такав и мој речник.