Предраг Ћеранић
Бањалука и агенти хаоса
(Предраг Ћеранић) Фото: intermagazin.rs
Протестна окупљања на бањалучком Тргу Крајине поводом трагичне смрти двадесетједногодишњег Давида Драгичевића дубоко улазе у трећи мјесец, а крај им се не назире. Иако организатори упорно истичу ненасилан карактер окупљања, са Трга се све чешће упућују отворене пријетње. Тако Давор Драгичевић, отац преминулог младића, најављује да „ако се до октобра не ријеши ово тешко убиство, избора неће бити“.
Драгичевић се обраћа носиоцима високих функције Српске и персонално: „Поручујем Милораду Додику, Жељки Цвијановић … „Избора неће бити“, понавља Драгичевић, „ја вам нећу дати, неће ни народ“, не објашњавајући на који начин мисли онемогућити спровођење октобарских избора. Подједнако велика непознаница је и зашто је Драгичевић против предстојећих избора.
ДВЕ ФАЗЕ СЛУЧАЈА ДРАЧИГЕВИЋ
Опозициони лидери, првенствено Бореновић и Говедарица, здушно подржавају бањалучке протесте од самог почетка. Нису се либили ни да укрштених руку са Драгичевићем направе заједничку фотографију, гласни су били и током тематске сједнице Народне скупштине посвећене овом случају. Ако су сагласни са свим Драгичевићевим захтјевима, логично би било да доласком на власт конкретизују и реализују своју подршку. Било би логично и да Драгичевић очекује побједу опозиционог Савеза за промјене и у том правцу усмјери подршку бирачког тијела на које има утицај. Али, не. Он изборе намјерава ометати.
Чији је то интерес и какав би исход могло донијети неспровођење избора? Развој ситуације везано за трагедију породице Драгичевић можемо посматрати кроз двије фазе. Прва је она у којој се пријатељи и родбина окупљају на Тргу Крајине, када се још није знало за судбину несрећног Давида, и од надлежних траже да буде пронађен.
По проналаску тијела, МУП држи исхитрену и контрапродуктивну конференцију за медије која постаје окидач незадовољства, те протести добијају на интезитету и снази. Опозициони лидери увиђају прилику за прикупљање политичких поена, а сем њих се, допловивши из обавјештајног муља, Тргу Крајине приближавају агенти хаоса, веома опасни по стабилност Српске. Тада наступа друга фаза током које Давор Драгичевић и његова несрећа постају потпуно инструментализовани.
Вјешта отпорашка рука могла се примијетити у организовању до сада најбројнијег скупа од 19. априла. Кореографија, упућене поруке, опозиционари који нису били као до сада окупљени на једном мјесту већ распоређени у маси, а камера БН Телевизије их је лако проналазила, одавали су високу професионалност креатора немира широм планете.
„Гости из Скопља“, како их је неопрезно поздравио и тако разоткрио Драгичевић, имају свјеже искуству у рушењу владе бившег македонског премијера Николе Груевског и није им се могло догодити да не уоче прилику за руинирање институција Српске. Они воде операцију полако и систематски, окружујући све институције Републике Српске.
ГРАДИРАЊЕ НЕЗАДОВОЉСТВА
Зналачки воде медијску кампању, суфлирају окупљенима и воде неформалне разговоре, позивајући се на изворе „одозго“. Слушајући шта му говоре, Драгичевић је направио широку палету непосредних извршилаца, како тврди, убиства његовог сина.
Прво је то био извјесни Филип Ћулум, недуго затим као убице је означио групу од 15 младића коју су Давида мучили, силовали и убили, затим су убиство извршили припадници Јединице за подршку МУП-а Српске, а према посљедњој варијанти – убиство су починила два млађа инспектора.
Креатори хаоса тражили су градирање незадовољства које подразумијева „подизање улога“. Тако је Драгичевић прво тражио смјену високих функционера МУП-а, па оставку министра Лукача, затим се почео директно обраћати предсједнику и премијерки Српске, да би ушао у фазу негирања избора.
У абецеди Џина Шарпа „дизање улога“ има важну улогу у расту драматургије и припреми маса, те дириговани медији три пута дневно преносе поруке са Трга Крајине у циљу „подизања температуре“, како би се створила критична маса која треба да изазове стихију.
Окупљени добијају све више „алата“ као што је театрална предаја пријава Окружном тужилаштву које се предају свакодневно. Бањалука све више подсјећа на Београд уочи Петог октобра.
Срђа Поповић, лидер организације Канвас, оставио је обучене припаднике у Бањалуци, али и другим градовима Српске, правећи штабове и планирајући досезање „критичне масе“. Значајна финансијска средства која су америчке фондације USAID и NED „убризгале“ медијима и мрежи невладиних организација треба да створе широку логистичку подршку „извођачима радова“.
Са опозиционим лидерима раде психолози који их убјеђују да су фаворити и сигурни побједници избора, како би се код истих створио осјећај одлучности. Ипак, улога опозиције по завршетку рада Анкетног одбора се окончала.
Сцену у потпуности преузимају агенти хаоса, а њихов план је да избора не буде. До тога може доћи, ако би се створила „критична маса“ и са Трга Крајине покренула према Палати Републике, згради Владе Српске или према Народној скупштини, најчешћој мети превратничких операција.
Услиједила би интервенција полиције, а медији би сцене насиља емитовали у свијет уз коментар да је у Бањалуци настао хаос, за шта би биле оптужене институције Српске. То би дало основу познатим амбасадама и ОХР-у да траже интервенцију НАТО ради „очувања Дејтона“.
Најближе НАТО снаге су трупе Војске Хрватске и британски батаљон у Бутмиру код Сарајева. Након тога би прекомпозиција БиХ у циљу њене потпуне унитаризације могла да почне.
intermagazin.rs
