Милан Ружић

У Србији и нема друге интелигенције до вештачке

09.06.2018.

Све више се у Србији прича о вештачкој интелигенцији и напретку који уз њу иде. Међутим, врло лако се може видети да у Србији и не постоји друга до вештачка интелигенција, а не говорим о свету рачунара.

Наиме, скоро све ово интелигенције што је гледамо преко својих екрана је вештачко. Они прави су негде далеко од медија и обављају свој посао далеко од очију јавности. Њих не зову у емисије. Њихове речи су сувишне. Њихово мишљење је проблематично, па и кад није.

Уместо њих, имамо прилику да гледамо некакву полуинтелигенцију, тачније вештачку интелигенцију. Код њих је све вештачко. Вештачки су покрети, размишљања, изговор, знање… Све је стигло донекле тако да се не може рећи да ништа не знају, али нису ни у шта до краја упућени, а убеђују нас да знају одговор на све. Не говорим о политичарима, већ о оној страни која се о политику само „гребе“. Они су попут једног таксисте који ми је рекао: „О томе не знам апсолутно ништа, али имам једну теорију!“ Ови о којима говорим су опаснији од тог таксисте, јер он само вози људе који желе да буду вожени, а ови возају све оне који укључе телевизор и погледају неке од тих емисија које имају статус „емисија за паметне“. Овом таксисти плаћа ко жели да се вози, а овима и због ових плаћамо сви.

Речи ове вештачке интелигенције су без икаквог значења. Они слику о свему формирају на основу веома малог броја чињеница. Њихова знања се могу користити колико и шумећа таблета без воде. Иза себе немају ништа што би њиховим речима донело тежину, осим тога да су увек на телевизији. То им је једина препорука у струкама којима се баве.

Имати такву интелигенцију заправо вређа интелигенцију. Називати њих некаквим мислиоцима равно је називању наше естраде уметношћу. Наиме, у Србији је све одавно постало естрада, па и ова самопрокламована интелигенција. Шта очекивати када групу оваквих људи питамо за неки одговор? Они прво не разумеју ниједно питање, а затим одговарају на оно што их нико није ни питао.

Таква интелигенција је исто што и ручни сат који на себи има барометар, штоперицу, датум, месец и отпоран је на воду, али не показује време.

Знам толико паметних људи који би имали шта да кажу и где да упуте овај залутали народ, али знање је у овој земљи дисквалификација. Што више размишљам, то се више питам – шта би паметни људи говорили народу као публици која неће да слуша, а још је и неповерљива?

Једно је сигурно, заиста имамо будућност у питању вештачке интелигенције и евентуалног извоза исте о којој стално говоре. Уосталом, због чега би у земљи где је све вештачко интелигенција била другачија?