ЗЕБЊА У ХРВАТСКОЈ: Хрвати страхују од Кустурице и вјерују да Србија нема новца за филм о Јасеновцу

Најава филма о концентрационом логору Јасеновац, међу хрватским филмским радницима изазива различита реаговања – од бојазни да би у реализацији пројекта могао учествовати прослављени режисер Емир Кустуруца, којег би подржала држава Србија, до увјерења да Београд нема пара за такав филм.

Филмолог Никица Гилић навео је својевремено да је Јасеновац легитимна и занимљива тема за филм било које врсте и да га не би чудило да након ове вијести из Србије и у Хрватској пожуре у сличан пројекат како би Загреб први изнио мишљење о тој теми.

– Ако ће то бити некакав велики државни пројект, мислим да су се у Србији мало прешли и заборавили шта су научили деведесетих година прошлог вијека, када су у филму и пропаганди били много лукавији од Хрвата. Највећи свој успјех постигли су када је држава била прикривена иза Кустурице – сматра он.

Гилић сматра да је то Србима више помогло него било која пропаганда током сукоба у Хрватској, али не објашњава на које филмове мисли.

Он каже да ће „Србија себи направити највећу штету ако се догоди она најгора варијанта, па филм буде гола пропаганда“.

Историчар Твртко Јаковина вјерује да ће у Хрватској српски филм о Јасеновцу бити дочекан са зебњом.

– Можемо само разговарати у каквим смо односима са сусједима, можемо ли на неки начин учествовати и хоћемо ли им дати локацију да снимају филм? Мислим да филм о овој теми који је државни пројекат сигурно не може побољшати односе, али све друго је ствар суверене кинематографије и суверене земље – наводи Јаковина.

Кристијану Милићу, режисеру филма „Број 55“ који говори о рату деведесетих година прошлог вијека, боде очи прича о 20 милиона евра колико би, према неким српским медијима, требало да износи буџет филма.

Нови лист својевремено је покушао да од људи који се баве филмом добије потврду о могућој цијени пројекта, али су српске филмаџије само тврдиле да Србија „нема пара за филм“.

У Хрватској не коментаришу намјеру режисера Лордана Зафрановића да, према сценарију Арсена Диклића, сними филм „Дјеца Козаре“.