ГАЛИЈАШЕВИЋ: Џаферовић штитио главосјече

Кандидатура предсједника Републике Српске Милорада Додика за члана Предсједништва БиХ је предмет најоштријих критика Запада који се наводно боји да ће произвести нови рат и распад БиХ.

Тиме је у сјену пао приједлог СДА да Бакира Изетбеговића наслиједи Шефик Џаферовић, ратни начелник зеничког Центра службе сигурности, за кога се наводи да је затварао очи на покоље, укључујући оне које је спровео одред главосјеча Ел Муџахедин у Возући 1995. године

Тако стручњак за безбједност Џевад Галијашевић упозорава на атмосферу медијског и политичког линча Додика, а да ратна биографија Џаферовића обилује с довољно доказа да буде оптужен и осуђен због ратних злочина. То укључује да је знао, али да ништа није предузео да спријечи ритуална клања одреда Ел Муџахедин.

– Уколико надлежне службе хитно не оспоре Џаферовићеву кандидатуру, изборни процес у Босни биће драстично нарушен. Умјесто да се нађе на оптуженичкој клупи због ратних злочина над Србима и Хрватима, он би могао да сједне у фотељу члана Предсједништва БиХ. Био би огроман шамар правди и помирењу ако на то мјесто буде изабран човјек који се директно доводи у везу с убиствима у Зеници, а затим и у Возући – тврди Галијашевић.

Све доказано у Хагу

Галијашевић наводи да је то доказано и у Хашком трибуналу у пресуди Хаџихасановић – Кубура, у којој су детаљно објашњени многи злочини у Средњој Босни.

– Током рата у Зеници, српски и хрватски цивили убијани су и мучени не само у Казнено-поправном дому, већ и у Музичкој гимназији. Џаферовић је у сваком тренутку знао шта се дешава у Одреду Ел Муџахедин зато што је од почетка 1993. њихова база у Зеници била под оперативним мјерама локалног ЦСБ под кодним називом „Киншаса“ – каже Галијашевић.

Све спаљено

Галијашевић подсјећа да су у злочинима који су почињени након освајања Возуће учестовали и полицајци под Џаферовићевом командом.

– Тада је убијено 465 војника и цивила, протјерано око 22.000 мјештана, али и до темеља уништено 66 села са око 5.000 кућа, као и 12 цркава и један манастир. За ове злочине нико није одговарао – истиче Галијашевић.

Он истиче да је овај одред чинио злочине и над муслиманима, па је 12. маја 1995. из врха Армије БиХ била наређена акција „Врандук“. Међутим, иако је циљ био документовање и пресијецање противуставне дјелатности дијела Одреда Ел Муџахедин, овај документ је уништен. Галијашевић додаје и да је у пресуди Хаџихасановић – Кубура доказано убиство 92 лица.

Судар двије струје?

Галијашевић упозорава да је кандидат СДА изабран само са 40 одсто гласова ове странке. Такође да је ријеч о сукобу зеничког и тузланског одбора СДА, али и „судара џамијске структуре и обавјештајно-безбједносног подземља насталог у рату“.

– Бакир Изетбеговић био је сигуран да може изабрати Сафета Софтића и тиме учврстити страначко лидерство и сарадњу са Реисом Хусејном Кавазовићем, али операција коју је водио полутајно у потпуности је пропала. Добио је подијељену странку и кандидата који припада моћном Гатачком клану кога подржавају ратни лидери Хасан Ченгић и Шемсудин Мехмедовић – каже Галијашевић.

Мучилишта до Озрена

– У овом процесу су разматрана убиства 187 војника и цивила, нестанак 132 особе, силовање три жене, мучења и злостављања у Музичкој школи у Зеници, у објекат Ватростална и Казнено-поправном дому, а у Тешњу, у Основној школи „Јабланица“. Такође и одсијецања глава српским ратним заробљеницима на Озрену и Средњој Босни – истиче Галијашевић и додаје да Тужилаштво БиХ од 2012. води истрагу за ратни злочин геноцида почињен у Возући 1995. без наде за судским епилогом.

Он указује да Тужилаштво ништа не чини мада су сви масовни злочини на Озрену исламских фанатика, муџахедина и терориста углавном доказани у хашким процесима против команданта Армије БиХ генерала Расима Делића и Енвера Хаџихасановића и команданта Седме муслиманске бригаде пуковника Амира Кубуре.

Претходница Исламске државе

Галијашевић тврди да је још током рата доказано да су кандидат СДА Шефик Џаферовић и Сакиб Махмуљин (командант Трећег корпуса против кога је покренута истрага за злочине муџахедина) имали информацију о заробљавању 53 цивила и војника ВРС 1995. године. Такође, да су дозволили да заробљеници од 11. септембра до 14. децембра 1995. буду ритуално убијани, мучени и масакрирани као што то сада раде Исламска држава и Ал Каида (сјечење, одрубљивање главе и порење).

– Они ништа нису урадили ни када је спровођена операција праћења и надзора над Аиманом Авадом Дервишем коју је наредио врх Армије БиХ. Само су 31. јануара 1996. прекинули акцију с образложењем да је Дервиш тог дана напустио БиХ, мада је и данас у Зеници – каже Галијашевић.