АРНО ГУЈОН: Објашњавамо Французима да је пропаганда о Србији била лажна

Промјена слике Србије у Француској је веома важан, али тежак посао, јер се одјеци пропаганде која је некада постојала и даље се осјећају.

То је рекао француско-српски хуманитарац Арно Гујон за РТС.

Он је истакао да је набитније да се Французима објасни да оно што су слушали годинама о Србији и ситуацији на КиМ – да је то било лажно, као и да се његова организација већ 14 година труди да то промијени.

„Успијевамо у томе, најбољи доказ за то је да смо успјели да окупимо око наше хуманитарне организације преко 12.000 донатора, то значи 12.000 породица, неколико десетина људи који не само ријечима показују солидарност према Србима на КиМ, већ и својим дјелима, својим донацијама“, додаје Гујон.

На питање колико је тешко промијенети ту слику у Француској, Гујон каже да није лако јер Косово и Балкан није више актуелна тема у Француској, актуелније су неке друге теме.

„Други разлог је због тога што они који су направили лажну слику о Србији 1999. године у већини случајева и даље су присутни у медијима и сада нису баш ради да прикажу неку другачију слику, да искрено кажу погријешили смо, лагали смо, оно што смо вам показивали на свим телевизијама годинама то је било лажно, то је био дио пропаганде“, обајаснио је Гујон.

Арно Гујон је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да цензура која је постојала по питању Србије 1999. године више не постоји, али да одјеци те пропаганде и даље постоје, као и да је некада тешко допријти до великих медија баш због тих одјека.

„Оно што је нама било тешко то је да објаснимо да оно што смо чули годинама о Србији, Србима, ситуацији на КиМ, да је то било лажно, да то није представљало истину и трудимо се већ 14 година да то промијенимо“, каже Гујон који је овогодишњи добитник Повеље за хуманитарни рад и посебне заслуге за промјену имиџа Србије у свијету коју додјељује Министарство спољних послова.

Ипак истиче да успијевају у промјени слике, као и да су имали неколико чланака у магазину Фигаро.

„Не треба очајавати, само мукотрпним радом, истрајношћу можемо да промијенимо ствари“, напомиње Гујон.

Навео је да је у Француској приказан и филм „Косово – хришћанство у опасности“, који су снимали француски новинари.

„Они су дошли у посјету КиМ са нама, нису знали много о тој ситуацији, а онда оно што су затекли их је запрепастило. Нису могли да замисле да почетком 21. вијека у центру Европе да постоје гета, та села изолована од свега“, нагласио је Гујон.

Додао је да су направили документарац од 52 минута који је приказиван четири пута на француској телевизији.

„Без политике, без крупних ријечи, они су направили свједочење о животу обичних људи о којима често и не мислимо када говоримо о КиМ. Тај документарац прича о тим људима, како живе монаси у Високим Дечанима, како живи народ у Великој Хочи, и то је заинтересовало један дио француске јавности, и чак после тог документарца многи од њих су нас контактирали да би постали наши донатори. То је наш циљ, да претворимо жељу за истином у конкретне акције“, истакао је Гујон.

Говорећи о хуманитарном раду, Гујон је рекао да тренутно граде шесту фарму на КиМ – фарму за тов живине.

„Прије мјесец дана смо отворили фарму свиња, сада градимо ту фарму са циљем да омогућимо народним кихињама да не зависе од спољашњих донација у храни и да омогућимо људима из тих енклава да живе од свог рада, од својих руку, а не од хуманитарне помоћи“, каже Гујон.

Нагласио је и да раде на великом пројекту у којем 42 дјеце из косовских енклава воде на море, то су дјеца која први пут иду на море, као и да се тај пројекат реализује седми пут заредом.

„То је стварно сјајан пројекат, једва чекам да кренем са том дјецом да им покажемо чари купања, да открију море. За њих је то више од мора, то је за њих излазак из својих села, енклава, то је откривање слободе, дружење, они могу да се друже, да се социјализују на тај начин, то је јако битно за њихов развој“, закључио је Гујон.