За Хичкока је живот био мањи од филма. За нас је то, чини се, тема Јасеновца. Иако је и око њених подвига било полемике, хуманост Дијане Будисављевић добила је документарну форму. Претходиле су године прикупљања материјала, али и довољна временска дистанца.

„За разлику од историчара који темама не приступају док не прође 30 година, пошто после 30 до 70 година архиве буду доступне, по вокацији новинара је да ради догађаје који су били јуче, пре 20, 30 или 100 година“, каже Слађана Зарић, ауторка филма „Дијанина деца“.

Дијана Будисављевић чека и своју играну верзију. „Девети круг“ из 1960. дошао је до номинације за Златну палму и Оскара. Са далеко мање пажње прошао је „Прва трећина – опроштај као казна“. И ту је крај списка играних филмова који се баве Јасеновцем.

„Да ли због тога што се у време бивше Југославије водило рачуна да неке теме које могу да подгреју осећања буду стављена под тепих, али то не могу да кажем, могу само да наслутим“, каже директор Кинотеке Југослав Пантелић.

Распад заједничке државе и сукоби неминовно су диктирали и дневни ред кинематографије. Бавила се актуелним, Други светски рат је био далеко.

„Да ли ће улоге остварити светски познати глумци, који би допринели да филм буде интересантан и широј публици је друга ствар, али неопходно је имати квалитетан сценарио“, указује Пантелић.

Србољуб Живановић је као члан државне комисије 1964. био у том логору. Данас и пре евентуалног екранизовања злочина, опет је дочекао иницијативу да се утврди број страдалих, а која је дошла из Загреба. Потпуна истина, сматра, тек треба да се открије. На филму, или на лицу места.

„Ја се лично сећам да је у Политици био доста давно објављен један оглас и формулар, па тог дана они људи који су дошли до тог формулара, попунили су да знају да је неко страдао у Јасеновцу. Онда је једна од преживелих јасеновачких жртава која је радила у Министарству видела да нема података о оним људима које је она лично познавала и знала да су биле жртве. Тада је стављен ембарго на ту анкету која је износила око 80.000 жртава“, каже Србољуб Живановић.

На питање да ли за експерте попут њега данас има посла у Јасеновцу, Живановић одговара потврдно.

„Посла у Јасеновцу има, нарочито у Доњој Градини, где Сава открива нове гробнице и требало би то подручје обале Саве истражити и испитати“, каже Живановић.

Оно о чему се не полемише јесте да су у логору била и деца. Многа од њих довођена су са Козаре. Њихову судбину у филм ће претворити Лордан Зафрановић. За њега се, каже, спрема 30 година.