Према Путиновом указу, извоз несировина би до 2024. године требало да порасте на 250 милијарди годишње.

Прошле године је несировински извоз износио готово 134 милијарде долара, а то значи да би га за шест година требало повећати скоро два пута.

Конкретно, у указу се говори да би извоз машинских производа требало достигне суму од 50 милијарди долара, што је један и по пут више него сада, а агроиндустријски извоз би требало повећати на 45 милијарди, што је више од два и по пута.

И премијер Дмитриј Медведев је крајем априла говорио да би Русија требало не само да сачува своје позиције на светском тржишту, него и да активно, чак и агресивно промовише свој несировински извоз.

Према његовим речима, велики извозни потенцијал имају руске информационе технологије, туризам, медицинске и образовне услуге.

Он је навео да резултати 2017. године показују повећан извоз аутомобилске, авионске и железничке индустрије и пољопривредних машина и опреме.

Посебан акценат је ставио на извоз аграрних производа. Данас се руска храна продаје у 143 земље: од Египта и Кине до Холандије и Ирана.

Медведев је нагласио је да је прошле године Русија постала светски лидер по извозу пшенице, а испоруке у иностранство су од 2013. повећане скоро 2,5 пута.

Иако Русија традиционално буџет пуни зарадом од продаје енергената, последњих година је ситуација почела да се мења.

Темпо раста несировинског извоза прошле године је достигао рекордни ниво — он је порастао за 23 одсто или за 25 милијарди долара у односу на 2016. годину.

Удео несировинског извоза, према рачуници Руског извозног центра (РЕЦ), износи 37,4 одсто од укупног руског извоза.

Према подацима тог Центра, највише је извезено металних, машинских и хемијских производа, а такође је добро ишла и прехрамбена роба и папирни производи.

Главна тржишта су Земље независних држава, Источна Азија, Западна Европа и Блиски исток.

Руски експерти оцењују да је повећању несировинског извоза помогла стабилизација економије после кризе, као и девалвација рубље, а да је важну улогу одиграла и државна подршка извозу.

Власти су поједноставиле извозне процедуре и пружиле помоћ извозницима, што им је омогућило улазак на међународна тржишта, посебно средњим руским компанијама.

Аналитичари истичу да Русија има много тога да понуди свету, а да је руско оружје већ одавно на гласу.

„Оружје ми већ извозимо у великом обиму. Као што сте могли да приметите, имали смо одличну маркетиншку кампању. Цео свет се уверио да је руско оружје у овом тренутку најбоље на свету, што се тиче односа цене, квалитета и функционалности, али и других параметара. САД се уопште нису бавиле модернизацијом наоружања, јер није било конкуренције. Доналд Трамп се тек после Сирије ’пробудио‘ и почео да критикује произвођаче и да од њих захтева да и они прате савремене тенденције и праве разно суперсонично оружје. Али, они заостају за Русијом“, каже за Спутњик инвестициони аналитичар Владимир Рожановски.

Осим оружја и нафте, додаје аналитичар, Русија у огромним количинама продаје и житарице, али је проблем цена која није висока.

„Ми имамо велике ресурсе и капацитете за прераду папира. У принципу, добро смо подигли ниво производње савремене амбалаже. Међутим, тржиште је ту ограничено, мада је то прилично широка тема, коју ја лобирам, а можда сам и усамљен у томе“, додао је Рожановски.

Експерт истиче да највећи ресурс Русије — пијаћа вода — није довољно искоришћен.

„Још од, вероватно, 2008. године, када нас је погодила криза, није искоришћен највећи ресурс Русије — пијаћа вода. Имамо је више од било које друге земље у свету и свих њих заједно. Ресурси су неисцрпни за разлику од нафте и они су обновљиви. Исцрпети цело Бајкалско језеро је немогуће. Ми знамо да је сушним регионима Блиског и Средњег истока и Африке веома потребна управо пијаћа вода. Мислим да је потребно покренути производњу пијаће воде — флаширане или какве год, на крају крајева, направити и цевовод којим ће уместо нафте ићи вода — то би био веома интересантан и амбициозан циљ. Али, нажалост, све моје публикације и студије о изводљивости те идеје су, из неког разлога, прошле незапажено“, закључио је Рожановски.

Како истичу аналитичари, најлакши пут повећања извоза јесте подршка агроиндустријском сектору, који треба да се избори за свој пласман на међународном тржишту, али не само житарицама, него и другим производима, као што су соја и производи од соје, месним, млечним и другим производима, који не захтевају високе технологије приликом производње.

Потребно је нудити и готове производе, а не само, на пример, сирово дрво и даске, него правити намештај и другу робу, која има вишу вредност.

Руски аналитичари наводе да је потребно уложити много напора да би се испунио Путинов указ, али да се уз добру организацију све то може постићи. Како истичу, да би се то остварило, потребна је државна подршка извозницима, која је последњих година практично изграђена „од нуле“. Осим тога, за решавање тих Путинових задатака потребно је подићи и унапредити производњу, уклонити адиминистративне баријере, поједноставити царинске и све друге процедуре, оптимизовати логистичке схеме и развијати логистичку инфраструктуру.