Такозвани премијер косова Рамуш Харадинај затражио је да се активира Закон о Трепчи усвојен пре три године, без присуства Срба, по коме рудник „Трепча“ прелази у већинско власништво Приштине. Овај закон такође предвиђа и затварање „северне Трепче“ којим управљају Срби.

Примена овог закона, каже за Спутњик политиколог Бранко Радун, пре свега би била порука Србима на северу да се — селе. Али, додаје он, то је само један од нивоа поруке коју тај поступак шаље.

„Ово је и покушај јачег позиционирања Харадинаја у албанском јавном мњењу, као неко ко ће причу о ’Трепчи‘ да разреши на начин на који одговара само Албанцима. На другом нивоу, ово је и претња Србима да ће ’Трепча‘ којом они управљају бити затворена и да сви везани за рудник преко посла могу да иду. У суштини, ово је притисак на Београд који не долази из Приштине, већ са Запада, у процесу неке нове дипломатске офанзиве“, објашњава Радун.

Наш саговорник наводи да је јасно да ти ветрови дувају из Вашингтона, који очекује да Србија призна или бар толерише сецесију Косова и да се не противи жељама Приштине да постане део међународних институција, на челу са Уједињеним нацијама.

„У склопу тога видимо различите потезе који се вуку а којима се појачава и појачаваће се притисак на Београд. Дакле, овакве потезе не треба очекивати само из Приштине већ и из осталих држава у окружењу из којих ће пристизати неке поруке које Србији директно наносе штету“, уверен је Радун.

Та штета, како каже, као и у овом случају, може бити не само политичка већ и економска, јер је то вид шире кампање притисака на нашу државу како би попустила око Косова.

Према поменутом закону, косовска влада је власник 80 одсто Трепче, а њиме се предлаже и затварање погона „Трепча север“, уз формирање нових, од којих ће један бити управо на Северу.

Према проценама, комбинат „Трепча“ на КиМ вредео је око 100 милијарди евра у имовини и рудном богатству, од чега је српско око 85 милијарди. Од августа 2000. право управљања над „Трепчом“ на КиМ преузео је УНМИК (по Резолуцији 1244 СБ УН), након чега је формирао и регистровао нову фирму „Trepča under UNMIK Adminsitration“.

УНМИК је две године касније предузеће пренео на своју агенцију КТА (Косовску агенцију поверења), а затим се Косовска агенција за приватизацију (ПАК), која је формирана 2008. након самопроглашења независности Косова, (уз дозволу Скупштине Косова) самопрогласила надлежном.

Годину дана касније, ова агенција је код косовског АПР пререгистровала постојећу компанију, са адресом јужног дела „Трепче“ као седишта фирме. У „Трепчи север“ ради око 3.000 Срба, а Србија управља рудницима „Црнац“ и „Бело брдо“, Површинским копом „Копориш“, Флотацијом у Лепосавићу, Металургијом олова у Звечану (топионица и рафинерија олова)…

Харадинај је још прошле године писмено од Владе и надлежног одбора затражио усвајање Статута „Трепче“ према усвојеном закону и регистровање „Трепче“ у Агенцији за регистрацију предузећа.

Косовски премијер тражио је такође да се на основу процена менаџмента „Трепче“ у Јужној Митровици „обезбеди правни основ за пензије радника“ са 70 одсто од плата запослених, али и „правни основ за признавање радног искуства за период 1990-1999.“ и „запошљавање младих и спровођење Општег колективног уговора Косова“. Харадинај и даље тражи и опроштај друга предузећа „Трепча“ насталог у време мисије УНМИК-а.