Оснивање лабораторије не подразумева формирање нове научне установе, већ координацију свих државних лабораторија које су способне да спроведу истраживања о штетном утицају НАТО пројектила који су засули Србију, а посао ће трајати неколико година.

Министар напомиње да ће држава настојати да истраживања спроведе и на Косову и Метохији, јер, каже,  осиромашени уранијум и хемија не праве разлику међу нацијама, то није политичко питање.

Иако се последњих година неколико различитих тимова  наших еминентних научника и лекара њиме бавило, а неретко нису могли да нађу заједнички језик, одлучено је да њихов рад буде формализован под окриљем државе. Међутим, још није познато ко ће бити чланови тих тела, ни како ће држава Србија научницима омогућити истраживање на простору Косова и Метохије.

Државно тело и лабораторија биће формирани годину дана од обећања да ће се то коначно десити, подсећа неурохирург Даница Грујичић, један од иницијатора идеје да се држава озбиљно и институционално бави темом кључном за будућност Србије.

„Сад је најважније да ту уђу прави људи, да не буде запошљавања партијских кадрова, људи који су у једном извештају писали једно, у другом нешто друго, у трећем треће. Ту заиста морају да дођу људи по референцама, где су били, шта су радили, шта су објављивали, колико су премеравања имали, то је сада кључни моменат“, каже Грујичићева.

Она додаје да се плаши да, ако се то не догоди, ако не буду изабрани стручни људи, цео посао губи смисао. Такође каже да ће истраживање бити комплетирано, што је изузетно важно, ако се обави и на простору Косова и Метохије.

„Замолићемо ове који су нас бомбардовали да нам допусте да нешто и тамо одрадимо. Мислим да је то реално, обашка што је поента у томе да већ сада  има јако пуно података. Људи су радили свој посао деведесетих, мерили, премеравали, а што није било политичке воље да се о томе прича, то је друга тема“, каже Даница Грујичић.

Додаје да је, иако Албанци не желе да причају о томе шта се дешава у њиховој популацији, разговарала са појединим колегама и сазнала да су такође приметили да је повећан број малигних болести, али и смањен наталитет на Косову и Метохији.

Академик Љубиша Ракић, председник Одбора за биомедицинска истраживања САНУ, каже да га још нико није контактирао и предложио учешће у формирању лабораторије.

Он ипак верује да ће се то десити, јер је његов тим, који сарађује са лабораторијом Клиничког центра Србије, успео да истину о штетности НАТО бомбардовања пренесе на Запад. Наша лабораторија има изузетну научну репутацију у Србији, али и у свету, успели смо и поред великог отпора на који смо наилазили, каже Ракић.

„То је лабораторија која је дала резултате који су публиковани у свету, свету који је штитио бомбардовање. Ми смо први пробили лед, публиковали смо књигу у Америци о томе. Плашим се само да не позову оне људе из НАТО лобија који су до сад харали по Србији“, каже академик Ракић за Спутњик.

Један од чланова Иницијативног одбора за оснивање ових важних државних тела је и генерал-мајор у пензији Слободан Петковић, човек иза кога је изузетно важно истраживање о штетности бомбардовања, посебно од осиромашеног уранијума, у које је Спутњик имао увид.

У току агресије НАТО-а на СР Југославију генерал је у штабу Врховне команде био задужен за атомско-биолошко-хемијску одбрану ВЈ. У току и после агресије се бавио деконтаминацијом територије која је гађана муницијом са осиромашеним уранијумом, али и праћењем здравственог стања војника и полицајаца на ВМА који су боравили у зонама радиоактивне контаминације.

Екипа састављена од стручњака Петковићеве јединице атомско-биолошко-хемијске одбране и Института „Винча“ радила је на извиђању и деконтаминацији југа Србије, на подручју Бујановца, Прешева и Врања од 2000. до 2007. године. Терен је очишћен онолико колико су услови дозвољавали, колико је то технички било могуће, али је ипак у знатној мери смањена опасност, могућност да дође до поновне контаминације људи који ту бораве.

Он за Спутњик није желео да коментарише да ли је уопште могуће да се наши стручни тимови поново нађу на простору Косова и Метохије. Дајте да видимо како можемо да помогнемо да пројекат заживи, не треба од овога правити политичко питање, каже генерал Петковић за Спутњик.

„Ако дођемо до неких резултата, они ће важити и за Косово. Приштина, нажалост, званично ништа не признаје, такозвана држава Косово каже да тамо нема ништа. Међутим, из података који овако или онако дођу са те стране, тамо је још страшније стање, још је горе, с обзиром да је део од Призрена, преко Ђаковице, до Пећи и Дечана, посебно део уз границу, доста контаминиран, тамо ништа није рађено“, каже генерал-мајор Слободан Петковић.

Он додаје да Кфор и Унмик обилазе  места која су гађали и која су контаминирана, намирнице за своје особље допремају ваздушним путем из својих земаља, а истовремено наше становнике лажу да нису у опасности. Ако се добро организујемо, ако држава стане иза предложеног пројекта, доћи ћемо до одговора који ће важити за сваку тачку земље Србије, каже он.

„Ако нађемо везу између обољевања људи у јужном и осталим деловима Србије и онога што се дешавало за време бомбардовања, онда ће то важити и за Косово и Метохију“, објашњава Петковић.

Додаје да је и због тога изузетно важно да на сва питања о штетности НАТО пројектила одговоре људи који се баве струком и нису политичари или сензационалисти. Нажалост, имаћемо посла и са онима који и даље тврде да све ово нема смисла, јер нема опасности, они се служе истим оружјем, каже Петковић.

„За све њих имао сам само позив: Господо, идите да живите на територијама које су радиоактивно контаминиране. Ми ћемо вам дати координате тих тачака, идите на брдо ’Пљачковица‘ изнад Врања, тамо подижите своју децу и унуке, немојте из својих соба и кабинета да причате како опасности по становништво нема, јер оно што се дешава на терену говори несто сасвим друго“, каже Петковић за Спутњик.

Према извештају генерала Петковића и његовог тима, у току НАТО агресије остварено је око 112 налета, удара муницијом са осиромашеним уранијумом на 91 локацију: 12 удара на 9 локација у Србији, 2 удара на једно место у Црној Гори и 98 удара на 81 локацији на Косову и Метохији.

Без обзира на неке разлике у подацима о броју налета, локацијама напада, броју испаљених пројектила са осиромашеним уранијумом, извесно је да је на територију КиМ испаљено преко 31.000 комада, а на локацијама ван покрајине преко 5.000 пројектила са осиромашеним уранијумом. То је застрашујућа количина  осиромашеног уранијума која је вечно „остављена на овим просторима на чување“. Ова тврдња произилази и из чињенице да ће време полураспада осиромашеног уранијума — преко 4,5 милијарди година, трајати дуже него што до сада траје људска цивилизација.

Овим подацима, наравно, располаже и команда НАТО-а.

„Употреба муниције са осиромашеним уранијумом на територији СР Југославије, односно Србије, као оружја за масовно уништавање, представљала је повреду основних принципа међународног хуманитарног права и најтеже кривично дело — злочин против човечности због ’вечне‘ радиолошке контаминације. То је ратни злочин, јер су плански и без двоумљења бацили 10-15 тона свог радиоактивног отпада, иако су знали за последице које ће вековима имати цивили који не учествују у ратним сукобима“, каже Петковић.

Наши научници су у истраживањима користили и искуства Италије. Њени војници који су боравили на Косову и имали малигна обољења, тужили су своју државу — и добили сатисфакцију на суду.

Истраживање на простору Косова и Метохије није политичко питање, али ће за његову реализацију политичка воља ипак бити неопходна.