КУСТУРИЦА НА ВЕСТ О СМРТИ МИЛОША ФОРМАНА: Сваки сусрет са Форманом доживио сам са тремом и стидом пред великаном!

Милош Форман је свој живот водио као и своје филмове. Подсмијевао се глупостима али је разумио малог човјека који пије пиво, живи у провинцији и трпи егзистенцијалне јаде, док је у Америци изводио доказ да су лудаци на слободи а паметни у лудници.
У животу без илузија, и филмовима који су увијек били већи од живота, типичан Чех са видљивом ироничном дистанцом, створио је велика дјела европске филмске културе а онда, у Америци, велика дјела америчке кинематографије. Мало коме је то успјело, чак ни бечки Јевреји који ономад створише Холивуд, нису синтетисали искуство европског егзистенцијализма и америчког сна којег је требало успјешно идеализовати.

Милош Форман се појавио у Њујорку када је сан о идеалној Америци почео да блиједи и реаговао на Реганово затварање лудница широм Америке. Тријумфално је уградио у америчко друштво пилулу апсурда у филму “Лет изнад кукавичјег гнијезда” а велеградски живот Њујорка, његову порнографску страну и распад тамошње фамилије, наговјестио филмом “Свлачење”. Иако је пазио да буде захвалан за гостопримство и амерички пасош, поменутим филмовима је остварио континуитет хуманог и истинитог третирања људских судбина ухваћених у мреже друштава у чешком комунизму и америчком капитализму. Из чешке фазе, најдубље су се урезали у сјећање “Љубав једне плавуше” и “Гори, гори моја госпођице”. То су у ствари хемијска једињења славенске идеје о човјеку коју је кроз своје приче, драме и новеле први исцртао Антон Павлович Чехов. Нико, наиме, на филму као Форман у чешкој фази није успио да се тако успјешно докопа те славенске душе и преко својих ликова универзализује идеју Чеховљевог егзистенцијализма на филму.

То су оне теме и форма која је изван драматичних потхвата и силовите драматургије, пронађе пејсаже драме човјекове душе. Остаће ми у памћењу много сусрета са великаном али и идеја како је некада, када сам ја био студент и касније млад редитељ велика ствар било упознати великог умјетника, редитеља који је обиљежио епоху. Сваки пут сам доживио те сусрете са тремом и стидом пред великаном. Сада је он отишао, а бојим се са њим и идеја из двадесетог вијека да је редитељ кључна личност најважније умјетности. Не само због тога што се технологијом данас играју обучени, а не школовани редитељи. Једноставно због тога што не постоје редитељи као што је био Милош Форман.

Тагови: Емир Кустурица, Милош Форман