СТЕВАН ЛАЗИЋ: ИНТЕРЕСУЈЕ ЛИ СРБИЈУ ТИХО УМИРАЊЕ старог српског света по беспућима Хрватске, света без струје, воде, лекара, продавница…

У последње време све већи број штампаних и електронских медија у Хрватској објављује приче о условима у којима своје последње дане проводе и умиру старице и старци по пустим крајевима данашње Хрватске у којима су Срби вековима били већинско становништво.

И не само да тако живе и умиру старице и старци, него и многи од оних који су пре неколико па и више година одлучили да се врате у свој завичај. Из кога су протеривани и коначно протерани, почевши од 1990. па све до „Бљеска“ и „Олује“, 1995. године. А има их доста који су морали да одлазе и касније.

Новинари, а међу њима су и Срби и Хрвати, а и неки од представника локалних власти, обилазе села Северне Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Западне Славоније… И на видело дана износе сав јад и чемер у којима живи српски свет који је остао или се вратио.

А тај стари, напуштени и запуштени српски свет, на почетку 21. века, живи, преживљава и умире у опустошеним селима, засеоцима, забитима… у некима по једно, двоје или више њих. По којима данас харају дивље свиње, све чешће вукови, лисице… и италијански ловци. По којима харају болест, глад, усамљеност, безнађе…

У тим селима, засеоцима, забитима… нема школа, нема продавница, нема здравствених услуга, нема саобраћајних веза, понегде ни путева… Нека су без воде, струје, телефона, огрева…

Та стара и напуштена људска бића често живе и у рушевинама бивших кућа, дрвеним бајтама, шупама… У којима прокишњава, неке су без прозора, врата… А у њима се проводе последњи дани и умире без било каквих средстава за живот.

Државу Хрватску баш брига за Србе. Она и даље, доследно и стрпљиво, проводи у дело пројекат и доктрину Анте Старчевића, Анте Павелића, Фрање Туђмана… и да не набрајамо сада и неизбројиве друге, своје највеће вредности: мржњу према Србима и свему што је српско и њихов коначни изгон, све до једнога.

Може ли се било шта очекивати од хрватских властодржаца који су од 1991. до 1995. године, појединих година и касније, уништили, порушили више од 3.500 споменика и спомен-обележја антифашистичке борбе у Другом светском рату, на тлу данашње Хрватске? Може ли се било шта очекивати од оних који величају геноцид, усташтво, фашизам, нацизам, мржњу, песме и филмове о клању Срба, Јевреја, Рома и Хрвата антифашиста? Може ли било ко, ко је бар донекле нормалан, односно бар малко при здравој памети, изједначавати Јасеновац и Блајбург? Може ли било ко такав изједначавати Овчару и Јасеновац? Да, злочине треба истражити и злочинце казнити (и у овом, последњем, грађанском рату, било их је на обема странама), али јасеновачку и староградишку фабрику смрти, у којима су убијана деца, старице, старци, за биолошку репродукцију најспособнија популација – е, то је геноцид!

Па где су ту фашистички хрватски логори у Јастребарском, Јадовном, Старој Градишци, у Копривници, на Старом сајмишту у Земуну, па логор на Пагу, па где су глинска црква, Бански Грабовац, па зверства по Кордуну, Лици, по Западној Славонији, конкретно: безбројна српска села по Папуку, по Козари… и да не идемо сада до Пребиловаца и Корићке јаме у Херцеговини, до зверстава у дувањском и ливањском крају…

А такви, који све то изједначују, који певају Томсонове песме о српској крви која тече Неретвом, који га обожавају, примљени су у Европску унију. У чему су им и српске власти свесрдно помогле. А како се Србији и Србима враћа – гледамо, слушамо, читамо!

Знају ли власти Републике Србије и за ту ужасну, црну страну живота којим живе Срби у најближој дијаспори? Ако се уздају у Милорада Пуповца и његове најближе који вире из његовог шињела, онда ту лека нема. Што би рекли Италијани: Пуповац је друга „канцона“!

А председника Србије, Александра Вучића и његову пратњу, одвели су недавно у Вргинмост и представили им „перспективу суживота“ у којој нема било шта од овога о чему пишемо. То, према ономе како се извештавало, није ни поменуто.

Па то Срба што је остало, препуштено је оној народној: Нека им је Бог у помоћи.

И на крају, поставља се питање: сме ли неко од сарадника председника Србије и председнице Владе Србије, Ане Брнабић, да помене својим, и нашим, председницима и такве Србе?

Сме ли да помене те старе, болесне, измучене и свакаквом нељудском историјом и свакаквим нељудским злом већ ионако уништене Србе?

Тагови: Хрватска