Приче које се Србији свакодневно пласирају да НАТО поштује њену војну неутралност и да је сарадња битнија од формалног чланства, пале су у воду после речи команданта снага НАТО-а у Европи генерала Кeртиса Скапаротија, које је изговорио пред Одбором америчког Сената: „Србија је навећи проблем у региону!“

Скапароти се није зауставио на овоме, већ је у „жару“ свог образлагања o томе да је потребан већи војни, али и дипломатски ангажман у региону како би се неутралисао руски утицај на Балкану, осим Србије, означио као проблем и целу српску популацију.

Последњи пут када је НАТО Србију означио као проблем на Западном Балкану, над нашим небом крила је ширио „Милосрдни анђео“ бацајући 78 дана забрањене касетне бомбе и осиромашени уранијумом — убијајући Србе.

Да ли су речи командант снага НАТО-а у Европи знак да је Алијанса изгубила стрпљење и да ће ускоро затражити и формално од Србије да постане део ове војне алијансе и одрекне се Русије?

Доктор политичких наука Јелена Вукоичић за Спутњик каже да НАТО-у није толико циљ да Србија и формално постане њен члан, колико им је циљ да је политички порази.

„Циљ Запада и НАТО-а је да Србију дотерају до зида и да је натерају да политички капитулира. То би значило признање Косова, потпуни прекид односа са Русијом. Ми видимо да они заправо нигде не попуштају Србији, да иједан наш легитиман српски захтев не наилази на позитиван пријем. Практично се пред Србију постављају они услови који ће, ако их испуни, значити да је апсолутно капитулирала, а ако не испуни, онда ће наравно и даље бити жртва притисака“, закључује наша саговорница.

По њеним речима, после пријема Црне Горе у НАТО и нескривених тежњи Македоније да постане њихов члан, било је врло јасно да се обруч око Србије стеже и да ће Србији бити све теже и да одржи своју политику војне и политичке неутралности.

„Значи, да не уводи санкције Русији, а да истовремено има и добре односе са Западом, на чему наше власти већ дужи низ година граде свој спољнополитички курс. Очигледно је да ћемо све теже балансирати, јер се налазимо готово окружени НАТО-ом“, уверена је она.

По њеним речима, изјава званичника НАТО-а да је и цела српска популација главни проблем Западног Балкана, не треба да нас изненађује, јер, како каже, ми и јесмо проблем за НАТО.

„Србија и РС прате једна другу. Српска јесте против НАТО-а, али њен циљ је да буде на истом курсу као Србија. У том контексту, НАТО Србе доживљава као носиоце једне политике која се коси са америчким и циљевима НАТО-а, и која им се супротставља, али и која има другачију политику од осталих држава у региону“, објашњава наша саговорница.

Др Вукоичић каже да, иако нема легалног начина да нас натерају на нешто, постоји политички притисак којим се, како каже, НАТО иначе, обилато користи. Она подсећа да се у Србији одвија више процеса од чега је најважнији онај који се тиче преговора Београда и Приштине.

„Наставиће да уцењују и да притискају Србију у вези са преговорима са Косовом, а нажалост, Америка и НАТО су познати  о томе што тамо где не могу милом, они покушавају силом, служећи се разним субверзивним активностима да изазову политички, а врло често и другачији хаос“, напомиње наша саговорница.

Подсећа и да ми и у свом окружењу и у самој земљи имамо политички запаљива жаришта и пита се да ли су изјаве које скоро годину дана стижу из Рашке области (Санџака) од лидера СДА Санџак Сулејмана Угљанина, случајне или иза њега неко стоји.

„Угљанин нема утицај у Рашкој области, али он је део велике бошњачке политичке странке која је доминантна у Босни и која непрекидно пркоси институцијама и легитимитету државе Србије и то је нешто што Запад у неком тренутку може да искористи како би повећали притисак на Србију“, уверена је наша саговорница подсећајући на низ обојених револуција у свету иза којих су стајали Америка и НАТО.

Током сведочења пред Одбором америчког Сената за оружане снаге, командант снага НАТО-а у Европи генерал Кертис Скапароти рекао је и да Русија користи односе с челницима Републике Српске за подривање институција Босне и Херцеговине, као и да покушава да спречи евроатлантски пут појединих земаља у региону. Он је подсетио и да су међународна заједница и САД гарант стабилност на Балкану, и дубоко се забринуо да ће недостатак дипломатских активности допринети ширењу даљег руског утицаја на Балкан, те да је потребан и већи војни ангажман у региону.