АМЕРИЧКА АГЕНЦИЈА: ЕУ и Русија у трци за утицај на Балкану, Србија главно поље

Русија ради на остваривању утицаја у југоисточној Европи, користећу Србију као упориште за успостављање „пријатељског џепа на непријатељском континенту“, оцјењује се у анализи Асошиејтед преса, и додаје се да Европска унија – напокон, мада „окасњело“ узвраћа.

Америчка агенција у анализи, неколико дана послије посјете шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова Београду, најављује турнеју предсједника Европске комисије Жан-Клод Јункера по седам балканских земаља.

Јункерова турнеја на коју креће већ данас како би промовисао нову европску стратегију ширења ка истоку, а која се завршава самитом ЕУ у Бугарској 1. марта, оцјењује се као „окасњели покушај ЕУ да се супротстави домашају Русије“, наводи АП.

„Русија углавном жели да обесхрабри земље Западног Балкана у њиховим тежњама ка придруживању НАТО-у, али Москва покушава да их одврати и од придруживања ЕУ“, наводи агенција.

„Србија је главно поље за антизападне активности Москве у Европи јер ове двије словенске и претежно православне хришћанске земље дијеле дубоке културне и историјске везе“, оцјењује америчка агенција.

Кремљ је, наводи се толико забринут да би могао да изгуби свог савезника да је руски министар спољних послова Сергеј Лавров више пута , током недавне посјете Србији, да чланство у ЕУ није најбоље рјешење.

АП указује и на упозорење Лаврова да су поновљени позиви ЕУ Србији да прилагоди своју спољну политику европској и наметне санкције Русији заправо иста грешка какву је Запад направио притискајући ратом разорену Украјину да се опредијели између Уније и Русије.

Агенција скреће пажњу и на ријечи руског шефа дипломатије да је војна неутралности и одбијање Србије да се придружи НАТО за Русију један од главних фактора који обезбјеђују стабилност на Балкану и европском континенту генерално.

„На Западу постоје растући страхови да Русија користи Србију како би распирила тензије на Балкану наоружавајући своју савезницу војним авионима и тенковима док ради на дестабилизацији сусједне Босне, Црне Горе и Македонији“, истиче АП.

С друге стране, спољна и безбједносна политика ЕУ изграђена је на неуспјеху Европе у пружању одговора на ратове на Балкану који су пратили распад Југославије, те тај блок остаје обазрив у погледу могућности да нека етничка неслагања, каква су изазвала сукобе 1990, и даље постоје, објашњава америчка агенција.