ДОДИК ЗА СПУТЊИК: Ако буде НАТО база, имаћемо и руску

Приче да је Декларација о опстанку српског народа „Меморандум 2“ пласирају противници српског народа; амерички званичник Брајан Хојт Ји је периферан лик; а у БиХ неће бити никакве НАТО базе, поручује председник Републике Српске Милорад Додик.

Република Српска је донела одлуку о војној неутралности и зато неће бити никаквих база НАТО-а у БиХ, па ни у Брчком, како неки помињу, каже Додик у интервјуу за Спутњик, истичући да је став Српске јасан.

— Било каква могућност да дође до неке, хипотетички говорећи, базе НАТО-а подразумевала би да би било општеприхваћено да буде и база Руса, ако су они за то заинтересовани. Али мислим да у том погледу нема одлуке и да је немогуће да се то деси. У Тузли И Брчком су се налазиле међународне снаге и одатле су се повукле. Остало их је још нешто мало: у читавој БиХ око 2.000 припадника тзв. операције Алтеа, који долазе најчешће из земаља ЕУ. И то треба да буде укинуто, али је уведено одлуком Савета безбедности УН. Мислим да је неопходно да се и та мисија повуче. Апсолутно мислим да је лоцирање базе у Брчком немогуће јер би сагласност за то морала да дâ Република Српска, а ми ту сагласност нећемо дати. Републиком Српском не управљају странци, за разлику од других делова БиХ где странци имају доминантну улогу.

У првом овогодишњем интервјуу амерички званичник Брајан Хојт Ји рекао је, између осталог, да Дејтон 2 неће бити потребан, али да је потребно да се БиХ фокусира на приоритете везане за процес приближавања ЕУ. Како схватате ову изјаву?

— То што је Босна заглављена у немогућности да преживи је део политике који је спроводила администрација чији је представник Хојт Ји, који је био овде злонамеран и у суштини увек усмерен против српског народа и Републике Српске, којој је покушавао да обезбеди додатне елементе централизације и због тога се нисмо слагали у политици. Мислим да је он мешетар који је овде покушавао да употребљава не само ставове Стејт департмента, него и да спекулише из неког свог разлога. Он је припадник једне старе администрације и вероватно због несређености прилика у Вашингтону још увек седи ту где седи. Он је за мене периферан лик — тек је неки трећи заменик, не знам ни ја чега, и у том погледу се осећам веома угодно што не комуницирам с њим.

Најавили сте да ће до Сретења бити усвојена заједничка Декларација о опстанку Срба. Међутим, тај документ већ неки овде у Србији називају „меморандумом 2“. Како објашњавате те критике?

— Од самог почетка те идеје многи су се нашли да је коментаришу, а нису ни видели текст. Популарно је назван „декларација“, а формално то је Анекс Споразума о специјалним везама зато што ће га усвојити народна скупштина РС и Србије. У тимовима који раде на том документу седе озбиљни, референтни представници научне области, јавног живота и они су ти који ће га финализирати. Документ ће се појавити веома брзо — верујем да ће то све бити до половине фебруара. Вероватно ће овде у Народној скупштини Републике Српске бити неких који ће бити против, али важна је одлука Народне скупштине. Народна скупштина одлучује у складу са законом и пословником и ја сам уверен да постоји већина и у Србији и овде у Републици Српској за тако нешто. Волео бих да сви буду „за“, али они који неће сами себе искључују. А ту причу о меморандуму су формирали и  пласирали противници српског народа. На тој платформи је направљена читав један оркестрирани напад на Србе на бази непостојећег меморандума који никад није формализован и на бази тога су многи правдали своје сецесије као што је Словенија Хрватска, муслимани у Босни, а да тај документ никада није био формално усвојен нити постоји. Асоцијација на Меморандум долази од оних који су непријатељи српског народа и у суштини немају ништа друго да кажу већ да застареле идеје и дисквалификације за Србе повлаче поново кроз неку причу о меморандуму.

Недавно сте цртали мапу како би, по вашем мишљењу, могле да изгледају границе на Балкану. Да ли бисте и сада нацртала исту мапу и да ли сматрате да се у пакету може решавати питање Косова и Метохије и Републике Српске?

— Ми подржавамо политику Србије везану за питање Косова, а понашамо се на најпрактичнији начин јер као РС нисмо дали сагласност да се Косово призна као држава и то се неће ни десити. Пратићемо шта је став Београда у том погледу и увек ћемо бити иза тих ставова. У сваком случају, тај приступ је веома јасан. Што се тиче РС, она је незадовољна стањем у БиХ, чињеницом да је гурнута у једну имагинацију која се зове БиХ, а која не даје никакве резултате. Она је само вежбалиште за многе странце који се уче како би касније били распоређени у разне међународне мисије и вежбали се како се наводно праве државе. Њихов интервенционистички приступ није донео ништа добро никоме у Босни и Херцеговини. Полако постају сви свесни тога да је кршење међународног права, Дејтонског споразума, било мотивисано најчешће странцима. Ти исти странци су покушали да направе од Косова неку посебну ситуацију, па ето нису успели. Сећате се званичних ставова бивше америчке администрације да је Косово неупоредиво са било чим, међутим, изгледа да је упоредиво. У том погледу оно што је актуелна власт у Србији урадила јесте да је поново суверено владала питањем везаним за Косово у смислу исказивања своје воље о томе шта јесте а шта није Косово. Што се тиче цртања карата, ја сам то учинио на једно хипотетичко питање. Мислим да бих сада био мало прецизнији али, хипотетички гледано, и даље мислим на исти начин.

Тагови: Милорад Додик, НАТО