У ауторском тексту за Јутарњи лист, Најс се осврће и на интервју актуелног тужиоца Сержа Брамерца, који је недавно рекао за регионалне медије да жали што су хашке пресуде мимошле хрватског генерала Анту Готовину, Маркача, Харадинаја и Перишића.

Јутарњи лист Најса представља као тужиоца који је „без сумње био високо рангиран у Хашком суду, због чега његове критике имају већу тежину од коментара које износе други“.

„С изненађењем сам прочитао опсервације Сержа Брамерца, главног тужиоца Трибунала, о везама дефинисаним на Трибуналу између злочина почињених у Босни и Хрватској и државе Србије. Он не цитира ни једну судску одлуку. Захваљујући политици оптужница Трибунала, Србија се спасила“, навео је Најс.

Тврди да није било озбиљног покушаја у случајевима Караџића и Младића да се докажу везе, те су пресуде у оба случаја омогућиле Србији да тврди како она није страна у сукобу те да су „босански Срби били једва нешто гори од других починитеља“.

„Тешко је објаснити како је дошло до тога, премда нико од тужитеља, осим мене, није покушао темељно да потврди те везе, а случај у којем сам био тужилац – Милошевић – завршио се његовом смрћу: како се чини природном, што је било тако прикладно за све српске и међународне интересе“, навео је Најс.

Британскии тужлац тврди да је „Србија уживала посебне повластице“ Запада од тренутка када је Холбруку наређено „да жртвује територију и становништво Сребренице, Жепе и Горажда повлачећи ваздушну подршку Холандије“.

Одлуке Запада, тврди даље Најс, нешто су о чему су Срби били, без икакве дилеме, обавештени како би географске карте биле „сређене“ и то „разменом“ територија.

А повластице су, каже, између осталог укључивале одлуку Међународног суда правде (ИЦЈ) која ослобађа Србију оптужбе за геноциде и „образац пресуда и жалби које су све биле у служби српских интереса као недавно формирање Специјалног суда који ће донети задовољство Србима поступцима само против косовских Албанаца за могуће злочине који су увек могли бити изнесени пред Трибунал за бившу Југославију“.

Најс сматра да будуће генерације могу тешко да осуде Трибунал за неуспехе тако да би његов стварни и супстанцијални успех могао остати у „трајној тмини“.

„Грађанин света ће, више од свега, бити немилостив према пракси која је омогућила Србији да никад не преда документе из својих архива који су показали шта је Србија чинила, генерално, а посебно у доба Сребренице“, каже Најс.

Он је критиковао и Уједињене нације рекавши да очито нису желеле да учине ништа што би национална правосуђа натерало да Хагу доставе документацију, те да САД, Велика Британија и друге земље имају архивиране податке о томе што се стварно догодило, посебно у Сребреници.

„Због уобичајених псеудоразлога документи су задржани као тајни. Трибунал није учинио баш ништа како би присилио Запад да отвори своје трезоре“, закључио је Најс.