Док на Косову ветерани ОВК потписују петицију да се на Специјалном суду за ратне злочине, направљеним циљано за почињене злочине ОВК у периоду од 1998 до 2000. године, суди и Србима, дотле Рамуш Харадинај, премијер Косова у Бриселу, износи ултиматуме такозване државе Косово.

Иако су до сада то могли да ураде безброј пута, ветерани ОВК су кренули да се буне тек пошто је Специјални суд за ратне злочине најавио подизање првих оптужница. Упркос томе што је Приштини саопштено у лице да мора да реализује преузете обавезе из Бриселског споразума, косовски премијер је у Бриселу треснуо о сто списак захтева, од тога да се Косово третира као „равноправна држава“ и страна у преговорима, до захтева за добијање статуса кандидата за ЕУ и то у наредној години.

Да ли је ово тај притисак, као део нове стратегије Приштине о којој се прича још од почетка године? Може ли Приштина да добије нешто од траженог, било да су то измене Закона о Специјалном суду за ратне злочине према, којима би се судило на овом суду и Србима, или неки бенефит од агресивног понашања према Бриселу?

Што се тиче суда, Боривоје Боровић, адвокат, не верује да ће Албанци успети у својој намери, али каже да ће свакако покушати. По његовим речима, промене су могуће само ако Америка то буде желела, а не право.

„То је ипак суд који је предвиђен само за одређену групацију, а Срби који су учествовали у ратним операцијама на Косову већ су процесуирани пред Хашким трибуналом. Свака друга спекулација је злоупотреба новог суда који је успостављен да процесуира косовске Албанце“, објашњава Боровић.

Ако се узме у обзир да покретање петиције долази у време када је Специјални суд за ратне злочине постао функционалан у Хагу и спреман да прими прве оптужнице, питање је да ли су овакви захтеви Албанаца додатни притисак на преостале Србе на Космету?

„У сваком случају, баш тај притисак могао би да буде главни мотив, јер и сама идеја о судским поступцима у сваком случају је врста прогона“, убеђен је Боровић.

Што се тиче Харадинајевог наступа у Бриселу, политиколог Драгомир Анђелковић каже да је Приштина сада у веома незгодној позицији, јер нема очекивану подршку званичне америчке администрације. Услед недостатка подршке, додаје Анђелковић, треба посматрати и овако агресиван наступ Приштине.

„Косово је очекивало да ће лоби Клинтон — Сорош изгурати оно што желе и да ће оно постепено постати права држава која би постала чланица УН, била интегрисана у међународне институције, а да ће, са друге стране, Београд и оне државе ЕУ које нису признале Косово бити „сломљене“ да прихвате такозвану косовску независност“, објашњава Анђелковић.

Та политика, додаје наш саговорник, омашила је, а остаци претходне америчке администрације не могу ништа више да ураде за Косово, осим да подносе разне предлоге и изговарају јаке речи и тако даље које немају никакав утицај. Да, како каже, нуде и штап и шаргарепу, а да немају ни једно ни друго.

„Албанци су се зато нашли у процепу, јер им Бела кућа није урадила оно што су хтели, ни са нама ни са ЕУ, па су сада у ситуацији да примењују нову тактику. Почињу да се понашају арогантно према Бриселу и ЕУ, држећи се тога да имају уцењивачки капацитет, да могу на граници ЕУ да изазову хаос“, наглашава наш саговорник.

Анђелковић каже да Албанци рачунају на то да је ЕУ тренутно слаба и узгред подељена и да не би могла са тиме да се носи.

„Дакле, Харадинај иде на блеф. Иде са намером да покаже да су они фактор, да могу да праве проблем и да заталасају регион где ЕУ неће моћи ништа да уради. Друга ствар је злоупотреба читаве ситуације да би се избегле обавезе које проистичу из Бриселског споразума“, наводи Анђелковић.

Албанци су због свега тога сада изложени притиску, а то им се није дешавало. Мислили су да ће моћи да не ураде оно што су на себе преузели. Због тога сносе одређене економске последице од ЕУ, што им ствара додатни проблем. Ако овоме додамо и почетак рада суда за злочине ОВК, чиме је албанско друштво веома погођено, очигледно је да Харадинај сада вишеслојно закувава ствар и подиже улог, надајући се да ће нешто добити од ЕУ. Ако не може да добије признање и споразум који би му отворио врата ЕУ, закључује Анђелковић, онда ће барем на овај начин покушати да „извуче“ неку економску помоћ и тако умири своје бираче.