ЗАРАЂУЈУ МИЛИЈАРДЕ: „ГУГЛ“, „ФЕЈСБУК“ И „ЕПЛ“ -„бандити“ модерног доба

Амерички информатички гиганти попут „Гугла“, „Фејсбука“ и „Епла“ промијенили су начин живота код људи, међутим, поставља се питање да ли су постали „бандити“ модерног доба јер зарађују више милијарди долара, а плаћају веома мали порез.

Пошто су државни буџети европских земаља испражњени након вишегодишње финансијске кризе лидери ЕУ сагласили су се да ће кренути у рјешавање овог питања, које је покренуо француски предсједник Емануел Макрон критикујући америчке гиганте да су „паразити модерног доба“.

Данашње пореске регулативе осмишљене су за некадашње стање економије када су америчке мултинационалне компаније попут „Џенерал моторса“, „Ај-Би-Ема“ или „Мекдоналдса“ улазили на друга тржишта на којима су отварали нова постројења, радна мјеста и тиме омогућавали додатне приходе.

Међутим, данас у већини чланица ЕУ амерички технолошки гиганти постоје само у виртуелном свијету и њихове услуге стижу путем апликација паметних телефона и таблета са удаљених сервера.

Попут духова, фирме из америчке Силиконске долине утичу на стање европских економија, али често имају најнеопходније особље и мале канцеларијске просторије, одакле врше услуге за више милиона корисника.

Према регулативама ЕУ за рад широм Европе, мултинационалне компаније имају скоро пуну слободу да бирају у којој ће земљи радити и није ни чудо што су изабрали Ирску, Холандију или Луксембург, гдје су порези ниски.

„Фејсбук“ из Ирске остварује приходе од више милиона евра јер, према посљедњим подацима, има око 33 милиона профила ове друштвене мреже у Француској, а 31 милион у Њемачкој.

Док корисници користе платформу, „Фејсбук“ прати „лајкове“, коментаре и прегледе странице и податке продаје компанијама које потом траже потрошаче, али, за разлику од некадашњих времена, америчка компанија своје податке не продаје француским компанијама, већ фирмама које немају телефонски број, адресу нити „физичко присуство“.

У земљама попут Ирске, гдје пореска стопа износи 12,5 одсто и најнижа је у Европи, гиганти су смјестили своја сједишта и прикупљају профит остварен широм европског блока.

Приходи од реклама у Француској и Њемачкој су минимални, али у сједишту „Фејсбука“ у Ирској достигли су 7,9 милијарди евра, иако већи дио тог новца није стигао из те мале чланице ЕУ, која има око 2,5 милиона корисника ове друштвене мреже.

„Гугл“ је пратио скоро исту шему, јер је у Њемачкој 2015. године имао нешто више од 71 милиона корисника, а у Француској 55 милиона, али у обје те земље остварен је минималан приход.

Али, у Ирској, гдје је број корисника претраживача „Гугла“ мањи од пет милиона, 2015. године приход њиховог огранка „Алфабет“ достигао је 22,6 милијарди евра.

Резултати анализе стручњака Европског парламента за пореска питања Пола Танга биљеже да је Француска због такозваног „планираног пореза“ компанија „Гугл“ и „Фејсбук“ остала без 741 милиона евра у приходима од пореза, а Њемачка без 889 милиона евра.

Организација за економску сарадњу и развој изразила је увјерење, на основу претпоставки изнесених 2015. године, да сличне пореске преваре државе широм свијета годишње коштају до 240 милијарди долара.

„Непознате су актуелне активности сваке од компанија, укључујући америчке технолошке гиганте. Осим броја корисничких профила или корисника у свакој земљи, требало би да, на примјер, у случају `Гугла` знамо количину рекламне продаје по земљама, а ми те податке немамо“, каже портпарол невладине организације „Оксфам“ Менон Обри.

Она, такође, истиче да немају податке ни о броју вожњи „Убера“, који своје услуге нуди путем апликације на паметним телефонима.

Према њеним ријечима, један од проблема је транспарентност и да треба усвојити правило да велике компаније објављују податке о својим активностима и плаћеном порезу у свим земљама у којима су присутне.