Ако ће и догодине, на Комеморацији у Сребреници, над гробовима сународника, говорити свој Манифест -”Босна, моја једина домовина”, глумац Емир Хаџихафизбеговић могао би урадити следеће:
На пола изговореног Манифеста, окренуће леђа присутнима, пресвући се у одежду Богољуба Шаулића, поново погледати присутнима у очи и одглумити неколико скечева из култне ”Аудиције”, па ће се пресвући и довршити Манифест…!
Све обрнуто од оног што је пре неколико дана учинио у београдском ”Сава центру” када је, глумећи недотупавног Богољуба Шаулића – по сценарију прекинуо ”урнебесну комедију” да би, преоденут у нормалног човека – а тако раличитог од Богољуба, загробно озбиљним гласом изговорио делове свог Манифеста из 1993.године!
Ако је у Београду јефтиној комедији подредио оно што је говорио на мезарју у Сребреници, како ће бивши министар културе Кантона Сарајево својим сународницима погледати у очи и рећи да је Манифест, ”Босна, моја једина домовина”, постала део урнебесне Аудиције..?
Шта ће рећи слободном грађанину Насеру Орићу, свом ратном команданту уз којег је био поносни војник и учесник у рату у БиХ? Шта – сенима својих родитеља, Сребреничана, шта потомцима његових 30 страдалих рођака из Сребренице, шта када га сви запитају:
– Сине, рођаче, глумчино, комшија, ратниче… Јеси ли морао да идеш у Београд, да веселиш и засмејаваш Србе, наше крвнике? Ако је до пара – реци кол’ко ти треба, али немој, само немој да ти се смеју геноцидни србочетници, јер нам се тако кроз тебе свима смеју!
– Али, добио сам френетичан аплауз! – рекао је Хаџихафизбеговић. – Нисам приметио да је неко негодовао!
Ту је у праву.
Срби кратко памте: Хаџихафизбеговић је изговорио да се Босни из Србије сервира духовна порнографија, да су србијанске певаљке дроље које не носе гаће и пију литар алкохола по концерту, заводе Бошњаке који се пропију и пропадају, изазивају туче и чине убиства…
Београд, можда и не марећи за певаљке – колико за сервирану духовну чистоту кроз ”Аудицију”, превиђа и ово Хаџихафизбеговићево:
– У Београд не долазим јер је Београд за мене као пријатељ који оболи од карцинома, ти му пођеш у посету, а сви ти кажу: немој ићи, толико је пропао да је боље запамтити га какав је био…
И онда, глумчино, одеш до сцене Сава центра, тамо оставиш поморанџе у ”фрукталов” сок који си понео као понуде болесном Београду, свратиш до благајне, покупиш новце од болесника са карциномом и одеш..?
Рекао си:
– Имао сам тескобу док су Караџић и Младић шетали мојим Београдом!
Твојим?!?
– Тамо сам отишао када су Караџић и Младић отишли у Хаг.
Тамо?!? За тебе је Београд тамо?
– И Кустурица… Ето га тамо и жао ми је..!
А када, глумчино, одеш тамо да увесељаваш Караџићеве и Младићеве јатаке, за паре, онда нешто ниси гадљив? Како то објасниш твојим преживелим Сребреничанима?
Или те они више и не сматрају својим: на ”Аудицију” која је 20.марта 2014.године одиграна у Сребреници – дошло је свега педесетак гледалаца. Дечурлија недужна и жељна свега.
У ”Сава центар” дошло је 60 пута више гледалаца.
Београђани више воле ”Аудицију” него твоји Сребреничани.
Београђанима је, ето, смешно то што ти радиш. И није им жао да плате, глумчино! Глумчина је свако ко добије награду ”Зоран Радмиловић”, а ти си је добио, упркос противљењу ћерке Зорана Радмиловића:
– Није он толико лош као глумац, колико као личност која не би требала да носи такву награду…
Твој интелектуални монумент то превазилази одговарајућом лакоћом :
– Док год се у БиХ на борби бикова окупи 100.000 Бошњака, а 11.јула у Сребреници само 50.000, с тим народом нешто није у реду! – рекао си свом народу, мада си свој народ, ако си то већ хтео, ефикасније могао увредити да си рекао: док год 100.000 Бошњака гледа Аудицију…
Не! Ти, глумчино, свом народу желиш све најбоље, дајеш му више од бикова, па си оно најгоре оставио Србима:
– Само једна Вучићева реченица, а то је да Република Српска поштује институције БиХ, обезбедила би 500 година мира у Босни!
Хтео си рећи нових 500 година, глумчино?
Хајде ти, глумчино, догодине у Сребреницу, одржи говор, па се окрени, обуци одежду недотупавног Шаулића, па изговори пар скечева…
Па да видимо хоћеш ли добити френетичан аплауз!