Званичници ЕУ су навели да би то требало да буде тема заседања министара спољних послова ЕУ посвећеног спољној, безбедносној и одбрамбеној политици Уније, половином новембра, а као главни извор те пропаганде се види Русија.

На питање какво то све јаче пропагандно деловање Русије на истоку Европе, Западном Балкану и у Србији препознаје ЕУ, одговор извора у Бриселу је био да се то пре свега уочава у медијима, али и изјавама домаћих и страних званичника.

Министарска расправа ће уследити на темељу захтева осам чланица ЕУ да се знатно снажнијим, савременим високотехнолошким и додатним новчаним средствима ојача већ постојеће деловање радне групе Стратком у Европској служби за спољне послове (ЕЕАС), која је пре две године основана с циљем да „разоткрива и потире неистине о ЕУ, које, како ЕУ верује, шири Русија“.

У писму челници ЕЕАС Федерики Могерини, у које је имала увид агенција Бета, шефови дипломатија Хрватске, Чешке, Летоније, Литваније, Пољске, Румуније, Шведске и Велике Британије наводе да се „у овим временима пуним изазова, ширење дезинформација и пропаганде спроводи вештије и снажније него икада досад“.

„Ми видимо настојања спољних чинилаца да изазову неповерење и незадовољство према демократском поретку, да увреже неверицу у Европску унију, заједницу с обе стране Атлантика и наше партнере, као и да ослабе наше јединство“, кажу министри осам земаља Уније.

Они наводе да је у одговор на тај изазов и следећи одлуке вођа Европске уније из марта 2015, с подршком ЕЕАС почела да ради Источна радна група ЕУ за стратешке комуникације ЕСТФ-Стратком.

„Отад је Стратком остварио значајан напредак у бележењу и изношењу на видело дезинформација, уз истовремено помагање објављивању позитивних порука ЕУ и доприноса унапређивању њених политика у источном суседству“, наводи се у писму.

Министри осам земаља су оценили да су данас „суочени с несмањеном кампањом дезинформација треће стране и сагласно одлукама Европског савета“, хитно треба да се ојачају капацитети Страткома ЕУ, укључујући успешну Источну радну групу ЕУ за стратешке комуникације, као и радне групе Страткома за Југ и Западни Балкан.

Они су навели да се тим радним групама Страткома у том циљу мора обезбедити „примерено, постојано и независно финансирање“.

Имајући у виду изазове, тим телима се мора зајамчити да ће „моћи да располажу снажнијим средствима и иновативним технологијама, попут медијских анализа, процена претњи и оруђа мегаподатака“, наводи се у писму.

Такође је затражено да се радне групе Страткома снажније уграде у структуру Европске службе за спољно деловање, као и да чланице ЕУ имају учестали увид у њихов рад и делотворност.

Хрватски Вечерњи лист јавио је да је Русија на тај захтев Хрватске и још седам чланица ЕУ реаговала посредством своје амбасаде у Загребу да Москва изражава жаљење „због таквог смера хрватске стране у време активизације билатералне сарадње и након позитивних резултата службене посете хрватске председнице Русији“.

Хрватско министарство спољних послова је навело да се Хрватска унутар ЕУ залаже за политички ангажман с државама југоисточне Европе, као и ширег суседства ЕУ, укључујући безбедност.

Вечерњи лист је пренео и оцену неименованих дипломата да таквим понашањем Хрватска шаље лошу поруку, јер у тренутку кад се покушавају постићи бољи односи с Москвом, тајно сврставање против Русије наводи на закључке да Загреб има две спољне политике – једну коју спроводи председница, и другу коју спроводи Влада, као и да се показује као неверодостојан саговорник.