ПЕРО СИМИЋ: Други талас демонизације („Обратила ми се Република Српска“, Снежана Чонградин у Данасу од 13.јула 2017)

Редакција Данаса с разлогом је у први план извукла сљедећу тезу из текста Снежане Чонградин: они који признају да се у Сребреници догодио страшан злочин, заправо негирају да се у Сребреници уопште догодио злочин.

То је толико ново и оригинално да никако не смије остати закопано под хрпом изанђалих фраза које је госпођа Чонградин посудила из вокабулара прве генерације западних активисткиња у Србији чијим стопама је кренула. Разумијем њену потребу да не буде само блиједа копија Кандић-Бисерко оригинала. Ако се на сатанизацији Срба тако лако стиче страни новац и свјетска слава, зашто и Снежана не би добила своје парче колача?

Дозволићете ми да се потапшем по рамену што сам започео ову полемику. Јер, увјеравали су ме да је бесмислен разговор са активисткињом која глуми новинарку. Није бесмислен! Зар није дивно што се госпођа Чонградин на првој препреци на коју је наишла, при првом сусрета са неистомишљеником, одмах објесила о сопствени логички конопац? А само је слиједила стару антисрпску мисао до њених логичких консеквенци, да је сваки Србин који не призна геноцид и сам починио геноцид. А поготово ако се зове Милорад Додик.

Подмладак је тако превазишао ветеране. Дуо Кандић-Бисерко обилазио је као киша око Крагујевца око нерјешиве једначине: како да се, ретроактивно, сви Срби колективно прогласе одговорним за сваки злочин који је на било ком ратишту починио било који појединац српске националности. За разлику од њих, амбициозна госпођа Чонградин не околишава и не губи вријеме. Оног ко не призна геноцид, оптужићемо да је геноцидан! Ако треба, и гори од стварног ратног злочинца! Поготово ако се зове Милорад Додик, води српску политику, не пристаје да ради по западним инструкцијама и неће да се потчини вољи наших западних финансијера.

Радо признајем да је госпођа Чонградин у бестидности превазишла и моја лична очекивања. Вјеровао сам да ће, по узору на своје лукавије претходнице, показати мало пијетета и према несрећи породице Младена Грујичића, чији је отац убијен само зато што је био Србин. Зар управо Хашки трибунал није смислио дефиницију геноцида по којој и једно једино убиство, једног јединог човјека усмрћеног због етничке припадности, може да се прогласи геноцидом? Али не, госпођа Чонградин не одаје пошту српским жртвама, чак ни реда ради. Добро је научила да у центрима западне моћи се поени не зарађују пијететом према српским жртвама, већ само бошњачким. А у црно-белом приказивању рата још нико није отишао тако далеко као Данасова Снежана.

Истине ради, прва постава демонизатора Срба имала је лакши задатак од њеног. Генерација Кандић-Бисерко годинама нас је обмањивала да ће и злочини над Србима једног дана бити процесуирани. Друга генерација демонизатора мора да узме у обзир нову ситуацију на терену: Хаг је готов, а за ратне злочине над Србима практично нико није одговарао. Напротив, само су Срби процесуирани, док су остали злочинци амнестирани. Списак жртава непостојећег „геноцида“ заправо садржи имена свих особа несталих у време пада Сребренице и у данима после тога. На том су списку и мушкарци који су спадали у војне обвезнике, сви борци Армије БиХ погинули у борбама, али и сви цивили настрадали као колатералне жртве у тим борбама.

Не познајем никога ко спори да је у Сребреници почињен масовни злочин, али одвратна је политичка трговина жртвама којом се бави госпођа Чонградин. Подмладак старих сатанизатора узалуд се труди, од опсаде Сарајева никада неће бити Стаљинград, од Злате Филиповић неће бити Ана Франк, нити ће Сребреница постати Холокауст.

Што време више пролази, та је пропаганда све узалуднија, ма ко је финансирао. Можда вратоломне стилске фигуре, хиперболе и логичке бесмислице госпође Чонградин чак помогну људима да схвате да активистима њеног типа није ни до жртава, ни до правде, ни до истине. Њихова пропаганда мора бити отворено агресивна јер отворено тежи политичком преваспитавању Срба , укидању Републике Српске и промјени власти у Србији.

Зато тврдим да је за Србе и Србију од кључног значаја да се ниједан присталица пропаганде геноцида никада не приближи столици предсједника Републике Србије.

Републику Српску нису могли да сатанизују и демонтирају ни много већи играчи а камо ли млада западна активисткиња Снежана Чонградин, са којом, овим текстом, закључујем сваку даљну полемику .

Перо Симић

(РЕАГОВАЊЕ ПЕРЕ СИМИЋА САВЈЕТНИКА ЗА МЕДИЈЕ ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НА ТЕКСТ НОВИНАРКЕ “ ДАНАСА“ СНЕЖАНЕ ЧОНГРАДИН У КОМЕ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ И ПРЕДСЈЕДНИКА ДОДИКА ОПТУЖУЈЕ КАО “ ПРОДУЖЕНУ РУКУ ГЕНОЦИДА.

ОВУ РЕАКЦИЈУ БЕОГРАДСКИ ЛИСТ “ „ДАНАС“ ОДБИО ЈЕ ДА ОБЈАВИ ЗБОГ ЧЕГА СУ ПРИЈАВЉЕНИ САВЈЕТУ ЗА ШТАМПУ У СРБИЈИ ЈЕР СУ ПРЕКРШИЛИ НОВИНАРСКИ КОДЕКС.)

Тагови: Геноцид, Снежана Чонградин, Сребреница