НЕМАЧКИ „ШПИГЛ”: Запад не зна шта ће с Косовом
Фото: in4s.net
Недељник Шпигл је у најновијем броју објавио опширан панорамски приказ ситуације на западном Балкану, с посебним освртом на Косово, Македонију и БиХ. Ни Вашингтон ни Берлин косовско проглашење независности од 17. фебруара 2008. не виде као оно што јесте – међународноправни грех у послератној историји Европе, пише Шпигл.
Под насловом „Пасторчад континента“ Шпигл пише да Европска унија губи своју привлачност за становнике „простора између Босне и Македоније“.
На Балкану, у Европском историјском кризном региону, континенту прети безбедносни ризик. Привлачна снага ЕУ опада, некадашња националистичка реторика се враћа“, пише у чланку новинара Валтера Мајера и Јана Пула.
Аутори наглашавају да је Косову, Србији, Босни и Херцеговини, Македонији, Црној Гори и Албанији на самиту у Солуну 2003. обећана будућност у Европској унији, те да је тада на Балкану још владала атмосфера оптимизма. Но, те земље су разочаране, јер се Европска унија, како пишу, углавном бави сама собом, кризом евра, претњом коју представљају „популисти“ и „брегзитом“. Оклевање Запада је, примећују новинари Шпигла, користило другима који сада остварују свој утицај на Балкану, а то су пре свега Русија и Турска, те „нови финансијери из Персијског залива“.
„Онај ко у рано лето 2017. путује Косовом, и даље, у Македонију, најјужнију републику бивше Југославије, као и у Босну и Херцеговину, креће се по готово заборављеном региону – чекаоници уједињене Европе. Тамо живе људи који полако губе стрпљење. Последице су емиграција, исламизација, национализам, сукоби у Скопљу и великоалбанске тираде Приштине и Тиране – све то показује колико је ситуација напета.“
Међународноправни грех Запада
У делу о Космету, чланак почиње причом о „човеку који хоће да постане шеф косовске владе“ – Рамушу Харадинају који је „био оптужен за злочине против човечности у 37 случајева, између осталог, и за убиства и мучења. Оптужбе потичу из деведесетих година, када је он био командант ОВК. Пред судом је ослобођен оптужби, јер су сведоци у последњем тренутку одустајали од сведочења или изненадно умирали. У једном извештају полиције УН ветеран ОВК је оптужен и за трговину кокаином.
Немачка обавештајна служба га је 2005. у једној анализи чак описала као шефа групе која се бави комплетним спектром криминалних активности. И поред тога, Харадинају је у претпрошлу недељу успела мајсторија да на челу алијансе бивших герилаца победи на парламентарним изборима на Космету. Тридесетчетири одсто гласова му сада даје право да тражи себи партнере за формирање владе.“
Опширно пишући не само о Рамушу Харадинају, већ и о шиптарско-окупаторском председнику Косова Хашиму Тачију који је у „деведесетим годинама био један од оснивача и командант паравојне ослободилачке војске ОВК“, аутори подсећају да и Тачију „прети оптужница пред Хашким трибуналом због тешких ратних злочина“. Износећи причу о проглашењу независности Косова, они описују тешку економску ситуацију и огромну незапосленост, као и јачање исламизма.
„Запад тренутно не зна шта ће с Косовом. НАТО је 1999. ваздушним нападима окончао терор Милошевићевог режима над већинским албанским становништвом. Само до 2008, Косово је светску заједницу коштало 33 милијарде евра. Тај трошак можда објашњава зашто ни Вашингтон ни Берлин косовско проглашење независности од 17. фебруара 2008. не виде као оно што јесте – међународноправни грех у послератној историји Европе. Руски председник Владимир Путин се позива на Косово када хоће да оправда то што је Крим или Абхазију припојио свом царству.“
У чланку је поменута и судбина косовских Срба и изнета прича о подељеном граду Митровици. И кратко се помиње и председник Србије Александар Вучић који „сада оставља мало места сумњама да је спреман да за перспективу уласка своје земље у ЕУ жртвује домовину косовских Срба.“
