СРБИЈА: Увозимо кромпир из Албаније и Египта, а бацамо ивањички
Београдски „Макси” супермаркети у четвртак су у понуди имали две врсте кромпира – домаћи и египатски.
И док се на пијацама продаје увезени млади кромпир, који је до Србије превалио хиљаде километара, наши произвођачи – чувени ивањички – дају у бесцење.
Недавно је објављено да га накупцима продају од пет до десет динара. Неки га из револта и бацају.
Проблем са растом увоза и лаганим гушењем домаће производње продубљује се од 2015. када су цене у ЕУ драстично снижене. Због блокаде руског тржишта, вишкови су почели да завршавају у Србији. Привредна комора те године је објавила да је продаја домаћег кромпира пала 30 одсто. Као разлог су навели све већи увоз овог поврћа из Европске уније.
Због раста цена на европском тржишту, извоз је прошле године био мањи. У Србију је стигло око 5.500 тона кромпира из Холандије, Белгије, Немачке, Египта, Белорусије… Интересантно је да смо га (истина у малој количини) куповали и из Америке. На листи држава из које увозимо млади кромпир ове године чак је и Албанија.
Некада је Србија, као традиционални произвођач кромпира, имала стотине хиљада тона и за извоз у Црну Гору, Италију, Румунију. Међутим, прилике су се у међувремену промениле. Површине под кромпиром су све мање, производња је уситњена и скупа. Просечан принос од 17 тона по хектару (иако расте) није довољан да будемо конкурентни са европским произвођачима.
Професор Зоран Броћић, са Пољопривредног факултета у Београду, каже да је цена домаћег кромпира тренутно неиздрживо ниска и да је тржиште прерано либерализовано на штету домаћих произвођача.
„Наравно да сада увозници траже начине да купе најповољније. Кромпир из Америке је вероватно, током зиме, „залутао” у Србију. Али из Албаније увозимо. Они имају рану производњу, али и ми извозимо тамо. Млади кромпир који се сада нуди углавном стиже управо из Албаније, Македоније и Египта“, објашњава Броћић. Каже да то углавном траје до јуна када на пијаце стиже домаћи кромпир. Тада увоз стаје, све до нове године.
„Шта ће један сељак који производи 20 тона да понуди трговинским ланцима? Потрошачи би требало да се боре како да се у малопродаји чак и на пијацама истакну домаћи производи. Зашто морамо да једемо кромпир из Египта? Нека га има, али нека и пише транспарентно одакле је“, сматра наш саговорник. Код трговаца, посебно страних, којима смо препустили тржиште нема патриотизма, најбитнија је ниска набавна цена. Марже на кромпир су 30 одсто и најмање је један посредник у ланцу.
Очекивало се ипак да ће цена домаћег кромпира ове године бити виша јер је у Европи био скуп и тренутно кошта од 20 до 25 центи. Проблем је, истиче, што се наш не продаје у Европској унији.
„Европско тржиште, нажалост, за нас је недоступно због квалитета. Пре свега, због органолептичког изгледа. Кромпир из Холандије изгледа као са слике, а наш војвођански из чернозема често је блатњав, црн и оштећен од примеса камења у земљишту. Било је покушаја и за извоз у Русију, али су испоруке враћане због изгледа кромпира“, каже Броћић.
Квалитет чини и изглед и садржај хранљивих материја у поврћу. Кромпир из Холандије изгледа одлично, али, објашњава наш саговорник, не значи да је и садржај такав. Све зависи од сорте и за коју је намену – да ли је за пржење или кување.
Међу домаћим, ивањички кромпир је један од најквалитетнијих. Али мора му се посвети пуна агротехника. Од одабира и припреме земљишта, до заливања и складиштења, како би задржао сва својства. Проблем је што нама недостају модерна складишта за чување овог поврћа. Крајем сезоне почиње да клија, смежура се и ту губимо трку, уверен је наш саговорник.
За потрошаче је најважнија сигурност поврћа које улази на наша тржишта из тако далеких земаља. За утеху је то што се млади кромпир, тврде струњаци, не третира много хемијом, али је важно да се инсистира на строжој контроли тешких метала и остатака пестицида.
Аграрни аналитичар Војислав Станковић каже да тренутни увоз не угрожава у великој мери домаће произвођаче. И поред тога, прошле године имали смо рекордну трогодишњу производњу овог поврћа. Прошле године је произведено 714.350 тона кромпира. Питање је наравно што ће се догодити са даљим отварањем тржишта и можемо ли остати конкурентни.
Сматра да није лоше ако се потрошачима са вишим стандардом у трговинама нуди воће и поврће и ван сезоне. Међутим, недопустиво је да се од купаца прикрива земља порекла, посебно у великим градовима где је куповна моћ становништва већа.
„Пијаце су пуне египатског младог кромпира са кванташа, али купци нису информисани о пореклу робе. То није случај само са кромпиром већ и са другим поврћем и воћем“, каже Станковић.
