СРБИ УХАПШЕНИ НА ВАСКРС У ПОДУЈЕВУ: Тражили да признамо било какав злочин

Притисци на Србе повратнике не престају, а на Васкрс је тзв. Косовска полиција ухапсила тројицу Срба због посјете родном селу и цркви у центру Подујева, преносе „Новости“. Током посјете Цркви Светог Илије, познатој по страдању у мартовском погрому 2004. године, када је Албанац ломио крст на једној од купола, косовска полиција је прво легитимисала, а потом одвела у полицијску станицу троје Срба и задржала их од 14 до 22 сата.

Жеља да на Васкрс посјете родни крај и цркву у Подујеву, Слободана Богдановића (28) и Небојшу Станковића (30), расељене из подујевског села Перана, и Небојшину супругу Марину, коштала је хапшења као и осмочасовног боравка у полицијској станици у Подујеву, пише овај медиј.

Небојшина супруга Марина, која је и раније долазила у Подујево, пожелела је да се сликају испред цркве, што су и учинили.

„У том тренутку су нам пришли припадници полиције који су обезбеђивали светињу,“ прича Небојша Станковић. „Прво су нас легитимисали, а потом рекли да морају да нас спроведу у полицијску станицу да нас испитају из ког смо разлога ту“.

После детаљног претреса и изувања патика, троје Срба су смјештени у одвојене просторије, где су их испитивали сатима.

„Мене су питали зашто сам дошао, шта сам хтео да видим, а притом су ме безброј пута питали за име и презиме. Није вредело објашњење да сам се зажелео свог села и цркве у коју сам као дечак долазио,“ прича Богдановић, док Станковић додаје да им је најтеже пало то што су били у одвојеним просторијама и нису могли да комуницирају.

Иако су им припадници тзв. косовске полиције нудили адвоката, ниједно од троје Срба није желело да прихвати тај предлог, јер се, како истичу, нису осјећали кривим. Они су пуштени након интервенције директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића и официра за везу Дејана Павићевића, након чега их је тзв. косовска полиција спровела до магистралног пута Приштина-Ниш, на излазу из Подујева.

„Једно време су нас упорно убеђивали да нисмо прешли преко административног прелаза Мердаре, већ негде илегално, што нисмо желели да потврдимо јер није тачно. Потом су тражили да признамо како смо у некој продавници, у коју нисмо ни ушли, узели нешто без рачуна, па не знам шта све још… рекли су нам ако то признамо да ће нас пустити кући, али ниједно од нас троје то није желело да учини, јер се заиста нисмо осећали кривим,“ казао је Станковић.

Они су напоменули да је задржавање у полицијској станици и психичко малтретирање личило на жељу полицајаца да докажу да се они сада питају на Космету и да могу да чине са њима шта им је воља, али и истичу да их читав догађај није поколебао и да ће, увек када им се укаже прилика, покушати да обиђу родни крај.

„Од наше куће у Перану, Албаци су направили шталу и у њој чувају говеда,“ прича разочарано Богдановић, који је као десетогодишњи дјечак напустио родно село.

У Перану, удаљеном свега неколико километара од Подујева, до 1999. било је тридесетак српских кућа од којих су готово све порушене, наводе „Новости“.

Срби, избјегли са Космета, углавном обилазе своја огњишта на Божић и Васкрс, и на Задушнице, али ниједан од њихових повратака није до сада прошао без инцидената.