МНОГИ СЕ ЈАВИЛИ ДА ПОМОГНУ: Наш борац са Кошара не би смео да гладује

Тужна судбина Милоша Јовановића (38) из забитог села Троштице код Новог Пазара, борца са Кошара, који се после повратка с ратишта тешко разболео због стреса доживљеног током борби на Космету, није оставила равнодушним читаоце „Новости“.

Са мајком Росом (62), оболелом од карцинома дојке, и сестром Марином (38), која их тешком муком издржава, Милош живи у беди. Имају само краву и неколико кокошака. Кућа у којој су смештени није њихова, оронула је и испуцала. Немају воду, ни купатило. Понекад кроз њу шетају пацови и змије.

Милош и његова мајка немају новца за лечење, а хлеб и најосновније намирнице „на рецку“ узимају у оближњој продавници и плаћају кад Роса прими социјалну помоћ од 13.000 динара. Иако заслужан за одбрану Србије, Милош још нема никаква примања, нити је имао прилике да се озбиљније лечи од психичких, хормонских и метаболичких поремећаја због којих се са 80 угојио на чак 160 килограма.

Иако у пре неколико дана објављеном тексту нисмо објавили Милошев број телефона, нити жиро рачун на који би добри људи могли да му уплате помоћ, много наших читалаца звало је редакцију и дописништво „Новости“ и питало како да ступи у контакт с породицом Јовановић, јер желе да помогну Милошу, његовој мајци и сестри.

Сања из Сомбора нам је најавила да ће њено друштво прикупити помоћ за Милоша, а са истом жељом јавио се и Бранислав из Новог Сада, који је замолио да му доставимо жиро рачун ове породице. Јавио се и Милош Звијер, ратни друг Милоша Јовановића, који каже да су се знали само „из рова“, али да жели да се укључи у акцију помоћи свом саборцу.

– Добили смо још два позива која су нас пуно обрадовала – прича Марина Јовановић. – Звао је један официр и ратник са Кошара, који је најавио посету и помоћ Милошевих сабораца, а уследио је и позив високог официра Војске Србије, који није могао да верује да бранилац Србије живи у беди, гладује и нема од чега да се лечи.

После нашег текста, „прву помоћ“ Јовановићима одмах је однео познати новопазарски хуманитарац Хидо Муратовић, својевремено добитник „Златне плакете“ нашег листа за хуманост. Између осталог, понео је најнеопходније намирнице и средства за хигијену, одећу и обућу, нешто од лекова.

Захваљујући донацијама новопазарских фирми „Пионир“ и „Трајал“, сервиса „Боле“ и познатог обућара Мирсада Реброње, платио им је и дугове у продавници и регулисао дугове за струју. Одвео је Муратовић Милоша и Марину у Нови Пазар и покренуо поступак да и борац са Кошара добије неку социјалу. Захваљујући добрим људима из дијаспоре, које је Хидо анимирао, Јовановићи су добили веш-машину и телевизор, сакупљено им је и око 300 евра.

– Збринули смо их привремено, Јовановићима је потребна озбиљнија помоћ – каже Муратовић. – Највише очекујемо од Милошевих сабораца и Војске. Милошу и његовој мајци је потребно лечење, а планирамо и да им изградимо мању кућицу са две собице и купатилом где би имали услове за живот.

НИЈЕ СЕ НИ ЛЕЧИО

Од повратка са Косова, Милош није имао адекватно лечење, нити је прегледан у некој значајнијој здравственој установи. Ни данас нема праву дијагнозу. Пошто тешко дише, једва је успео да издејствује специјалну пумпицу од које се ни тренутка не одваја. Често пада у озбиљне психичке и друге кризе. Како му је, најбоље знају његова мајка и сестра Марина, која се није удала, јер није желела да их остави у беди.