СПАС ЗА СРПСКУ ВОЈНУ АВИЈАЦИЈУ: Русија се војно враћа на Балкан

Модернизација војске је увек одговор на неки изазов, па је тако и у случају српске војске, каже за Спутњик стручњак за Балкан и колумниста руског часописа „Взгљад“ Јевгениј Крутиков, у осврту на вест да ће Војска Србије добити значајна средства у опреми из Руске Федерације.

„Мислим да већи део српске јавности сматра да је Хрватска започела регионалну трку у наоружању, али је јасно и зашто српски званичници избегавају да говоре о Хрватској као претњи. Са друге стране, концепција националне безбедности је увек одговор на неки изазов, па је тако и ова модернизација српске војске одговор на неки од тренутних изазова. Тај ’српски одговор‘, који у овом случају стиже из Москве, веома је важан за владајућу гарнитуру, посебно уочи предстојећих избора“, каже Крутиков за Спутњик.

Он напомиње да је трговина наоружањем и даље веома важан извор прихода за руски буџет, али наглашава да није и основни, и зато би скоро сваки споразум о испоруци руског наоружања, како каже, требало сагледавати не само кроз економску призму, већ и кроз призму политике.

„Може се рећи да се после таквих споразума Русија у војном смислу враћа на Балкан, а немогуће је замислити да такав споразум буде склопљен између Русије и било које друге балканске земље. Србија је сада дефинитивно главни војни партнер Русије у региону. За премијера Вучића, као и за председника Николића, јачање војних веза са Москвом, између осталог и преко модернизације војске, од изузетног је значаја“, објашњава Крутиков. А војне аналитичаре Александра Радића и Драгана Крсмановића питали смо у којој мери ће наоружање из Русије бити значајно за Војску Србије. Радић каже да је за српско војно ваздухопловство посебно важно појачање од шест авиона МиГ 29.

„Они су овом тренутку неопходни, јер за четири авиона који су сада на аеродрому у Батајници истиче међуремонтни циклус — то је период унутар којег они могу да лете након последњег ремонта. У овом тренутку, МиГ 29 је спас за нашу војну авијацију — омогућиће да се обезбеди дежурство у систему противваздушне одбране, што је мирнодопска обавеза која у авијацији постоји 24 сата дневно, седам дана у недељи. То је за нас и национална и међународна обавеза, али је уједно и тренинг за пилоте који те задатке извршавају. Дакле, није реч о достигнућу, није реч о скоку — у питању је спасавање српског војног ваздухопловства“, каже Радић.

Драган Крсмановић, пензионисани пуковник и бивши командант аеродрома Поникве у време НАТО агресије, потврђује да ће нови руски авиони знатно унапредити одбрамбену моћ земље. „Свака модернизација је значајна, али та у сфери ваздухопловства и противваздушне одбране је посебно важна. Мислим пре свега на ту конкретну набавку авиона, али и на потенцијалну будућу набавку, која би нам у перспективи могла донети противавионски ракетни систем БУК. То би заиста био један додатни квалитет у јачању одбрамбене моћи Србије и то не може бити занемарљиво. Међутим, не смемо да губимо из вида да је одбрана земље један целовит систем и да то што сте променили један сегмент никако не значи да је аутоматски цео систем битно унапређен“, наглашава Крсмановић.

Он је за Спутњик објаснио и шта тачно подразумева процес модернизације и ревизије авиона МиГ 29. Они су, каже Крсмановић, конструисани за одређени налет, односно број часова летења. Након тога, без обзира на то што су можда тренутно још увек употребљиви, морају да прођу кроз озбиљан ремонт.

„Сваки авион, а посебно ти типа МиГ 29, који имају одличне летне карактеристике, морају да прођу кроз тачно одређену фазу модернизације опреме. То је заиста неопходно, како би потом могли да користе савременије радаре, да употребљавају ефикасније ракете…“, каже Крсмановић, и напомиње да је модернизација авиона, у суштини, један непрекидан процес. Наш саговорник напомиње и да је авијација за Србију веома важна, односно да има предност у односу на остале родове војске, јер даје могућност узвратног удара на читавој територији потенцијалног агресора, а поготово ако је он у непосредном суседству. „То је једна озбиљна претња коју би потенцијални агресор морао да има у виду. Она битно утиче на одвраћање неких евентуалних агресивних намера, а нарочито у случају суседа“, закључује Крсмановић.

Тагови: Балкан, Војска Србије, Русија