ПОСЛИЈЕ „ЈУЖНОГ ТОКА“: Гдје је Србија на траси „Турског тока“

Србија и земље могуће учеснице у копненом дијелу пројекта „Турски ток“ не треба да излазе из игре и треба да заузму активну улогу да би се реализовао тај пројекат, који треба да замијени „Јужни ток“, речено је на научној конференцији „Руски енергетски пројекти на Балкану послије Јужног тока“.

Земље Балкана могу да постану транзитно стратешки важне и централна спона у снабдијевању гасом потрошача у Европи, од турско-грчке границе, докле треба да дође „Турски ток“, рекла је Ирина Свистунова, стручњак за Турску Руског центра за стратешка истраживања.

Подсјетила је да се, послије отказивања „Јужног тока“ због услова које је Европска комисија постављала том пројекту, Русија преоријентисала на испоруке гаса југоисточној Европи преко Турске, а тиме ће се, како је рекла, елиминисати и уцјене Украјине, преко које се сада одвија испорука руског гаса за Европу.

Tурска жели да постане водећа транзитна земља за снабдијевање гасом потрошача у југоисточној Европи, а земље Балкана као природна спона између Западне Европе и Турске могу, по узору на Турску, да искористе свој географски положај и укључе се у такав међународни енергетски транзитни пројекат, рекла је Свистунова.

Одговарајући на питање како може да се рачуна да ће „Турски ток“ бити реализован преко Турске, Грчке, Македоније, Србије, Мађарске и Аустрије, када „Јужни ток“ није могао да се реализује преко Бугарске због захтјева Европске комисије и притисака САД, Свистунова је рекла да Русија има разлога да рачуна да ће Турска, која води све независнију политику и која, иако је чланица НАТО-а, није увела санкције Русији, подржати изградњу „Турског тока“.

„Турског тока“ од Русије до Турске ће бити, а када је ријеч о даљем проласку кроз Грчку ка осталим земљама, може се рећи да ће то зависити и од Грчке, у којој је ситуација неизвјесна, како због финансијских проблема које има тако и због питања да ли ће и колико владајућа партија Сириза остати на власти, оцијенили су руски експерти.

Најслабију карику у ланцу на траси копненог дијела „Турског тока“ представља Македонија, рекао је руководилац балканског сектора РИСИ Никита Бондарев, који је напоменуо да се ‘у Македонији већ сада дешава низ политичких скандала’ и да ће, по питању судбине „Турског тока“, Македонија вјероватно постати друга Бугарска – односно земља која је била кључна за обуставу радова на „Јужном току“.

Ко ће финансирати „Турски ток“

Одговарајући на питање ко ће финансирати „Турски ток“ када поменуте земље немају новчаних могућности за то, уредник часописа Гаспром Сергеј Правосудов рекао је да би то могла да уради Европска комисија, која је блокирала „Јужни ток“, и то, како је рекао, када престане да улаже у „украјинску црну рупу“.

Oчекујем да ће Европска комисија наћи заједнички језик с Турском по том питању, додао је Правосудов.

Русија не жели да гради тај гасовод на свој рачун, ако не буде у могућности да транспортује више од 50 одсто сопственог гаса кроз тај гасовод, напоменуо је Правосудов, што су ограничења из Трећег енергетског пакета ЕУ.

Подсјетио је да је у плану изградња четири подморске линије „Турског тока“, од којих је једна планирана до Турске, а остале три намијењене су за потрошаче од турско-грчке границе.

Те три гране су под великим питањем јер не би било логично да се граде, ако нико не буде желио да гради копнени дио гасовода од турско-грчке границе до потрошача у југоисточној Европи, рекао је Праводусов и указао да је руски гас најпоузданији и најјефтинији за европске потрошаче.

Експерт из Русије Петар Искендеров указао је да је Балкан раскрсница трансконтиненталних путева, на који Сједињене Америчке Државе врше све већи утицај, истакавши да је америчка стратегија да уз помоћ ЕУ истисну Русију из енергетског сектора са ових подручја, иако је Унија са 70 одсто зависна од увоза нафте из Русије.

Напоменуо је да Русија није донијела одлуку да обустави градњу „Јужног тока“ због финансијских разлога, већ због ванредних околности и противљења Европске комисије, која се, иако нема овлашћења за то, противила изградњи тог гасовода.

Одустајање од изградње „Јужног тока“ није умањило добро мишљење грађања Србије према Русији и то може бити добар основ за будуће економске пројекте, нагласио је главни уредник „Нове српске политичке мисли“ Ђорђе Вукадиновић.

Тагови: Гас, Ирина Свистунова, Јужни ток, Турски ток