ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ: Некад оружјем, данас економијом
Фото: in4s.net
Ко хоће да покори Балкан, прво мора да покори Србију, а то је могуће само њеним територијалним и политичким слабљењем. Немачка је то схватила, па је деведесетих година почела с наоружавањем Словеније и Хрватске. То оружје је било у сврси јачања сепаратистичких тежњи унутар тада јединствене СФРЈ.
Данас Немачка нема потребе да било кога наоружава зато што се успешно користи стратегијом „штапа и шаргарепе“ према најзначајнијем политичком фактору на Балкану, Србији, оцењује за „Вести“ Живадин Јовановић, некадашњи шеф југословенске дипломатије и председник Београдског форума за свет равноправних.
– Слепим веровањем да „ЕУ нема алтернативу“, Србија је заправо сама прогутала један од најскупљих мамаца у својој историји. Немачка тај мамац превасходно користи да би остварила превагу на Балкану схватајући да Србија пристајањем на све услове како би добила чланство у ЕУ заправо на тај начин све више слаби, што је прилика да се ојачају позиције неких других земаља региона – истиче Јовановић.
Објашњава да се то слабљење Србије одвија на територијалном и економском нивоу.
– Услов свих услова за чланство Србије у ЕУ је признавање независности Косова, али наивно је веровати да се ту списак територијалних захтева завршава, зато што се већ отворило питање независности Републике Српске. Истовремено, не треба изгубити из вида да је Немачка уложила значајни капитал у Словенију и Немачку, а да се сада, управо тим капиталом, посредством словеначких и хрватских фирми инвестира у Србију. Шта је то него покушај да се направи доминација – каже наш саговорник.
Амерички интереси
Живадин Јовановић каже да је Немачка свесна да тренутно слепо следи америчку стратегију доминације, али то чини како би остварила сопствене интересе, а то је доминација Европом.
– Крњи самит Г7 у Хановеру је имао два циља. Прво, да обавеже Европу да више издваја за одбрану и конфронтацију са Русијом, а затим да без одлагања прихвати и потпише Трансатлантско трговинско инвестиционо партнерство, ТТИП споразум – каже Јовановић.
Тагови: Економија, ЕУ, Живадин Јовановић, СФРЈ
