Просто је невероватно како невладине организације увек заћуте кад су у питању српски интереси, колико год да то звучи ужасно. Да ли је могуће да смо тако олако допустили да једна светиња буде брутално удављена, не потопљена него – удављена!
Замислите ситуацију у којој се потапа нека џамија у Србији, светиња која заслужује да буде ту где је, без обзира на верску припадност. Сигуран сам да би та вест дошла до свемира!
Не кривим превише медије, то је испричана прича, једноствано ти људи немају храбрости ни снаге да ураде нешто више јер њихови налогодавци претњама добијају све што пожеле.
Сетимо се често како су наши манастири на Косову и Метохији горели, она ужасна сцена кад Крст пада са древног манастира, само, реците ми има ли сада разлике? Има, ово је много горе и болније!
Знам људе који су на сваки начин покушавали да дођу до медија и објасне ситуацију, али сваки пут би им била затворена врата – коме је битна Немањићка задужбина кад је Вељко на прагу раскида са Машом!?
Срби, ово нам је једна од последњих опомена, на све начине водите борбу да спасимо срспку светињу, можда нећемо успети, али бар ћемо знати да смо покушали. Нема повлачења – нема предаје! СВИЗАЈЕДНО!
Тагови: Косово и Метохија, Манастир, Срби, Ујак Џо